RSS

Marko Rakonjac BOLNO BUDJENJE

 

Bio je problematičan dečak. Imao je dobre roditelje, ali je upao u loše društvo i zajedno sa novim prijateljima počeo je da „pravi“ kriminalne poduhvate. On je mislio da je glavni, da niko ništa ne sme o njemu da kaže. Ali, duboko u sebi, znao je da to nije za njega. Bio je problematičan dečak, ali i dobar dečak, pun ljubavi, koju nije naučio da pokazuje. Pokazivao je samo mržnju, a voleo je mnoge stvari. Najviše od svega, voleo je pse. Odgajivanje velikih rasa pasa mu je bio hobi, a imao je prelepog pit bula, Rafa, koji je ponašanjem neverovatno podsećao na gazdu.

Sve je palo u vodu kada je jednog aprilskog popodneva, na Štrandu, postavljen štand za prikupljanje pomoći za dečaka obolelog od raka. Taj dečak je mislio da je promena Rafovog ponašanja posledica promene vremena. Bio je u mogućnosti da odlučuje o tuđim životima, a sada muči muku oko sopstvenog.

Šta sad, Dalibore?

 

Priča je nagrađena na literarnom konkursu za najkraću priču, koji je organizovan u okviru manifestacija povodom 225 godina Karlovačke gimnazije.

 

ParkeHarrison, Robert

parkeharrison-robert.jp

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 18 маја, 2016 инч ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Димитриј Лихачов ШТА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ У ЖИВОТУ?

***

„Шта је најважније у животу? Најважније може бити нешто своје, индивидуално, непоновљиво. Али свако мора имати то најважније. Живот не треба трошити на ситнице, губити у свакодневним бригама.

И још нешто што је суштинско: најважније, ма како да је оно индивидуално код сваког човека, мора бити оно што је добро и значајно.

Човек не треба само да се уздиже већ и да се уздиже изнад самог себе, изнад својих личних свакодневних брига и да мисли о смислу свог живота – да се осврће на прошлост и гледа у будућност.

Ако човек живи само за себе, за ситне бриге о сопственој добробити, онда од проживљеног неће остати ни трага. Ако живи за друге, онда ће други да сачувају то чему је он служио, у шта је улагао све своје снаге.

Да ли је читалац приметио да се све што је ружно и ситно брзо заборавља? У људима остаје љутња на рђавог и саможивог човека, на оно рђаво што је урадио, али он је избрисан из сећања. Људи који се ни о коме не брину нестају из сеђања. А дуго се памте људи који служе другима, који то чине паметно, који у животу имају добар и значајан циљ. Памте се њихове речи, поступци, њихов лик, њихов лик, а некад и необичности. О њима се прича. Далеко ређе и, разуме се, без лепих осећања говори се о злима.

У животу треба имати своју мисију – служење неком делу. Нека то буде мало дело, оно ће постати велико ако му останеш веран.

У животу је најважније доброта, и притом паметна доброта, доброта с циљем. Паметна доброта је оно што је најдрагоценије у човеку, оно што к њему привлачи другог и што га најпоузданије води к личној срећи.

Срећу достиже онај ко настоји да усрећи друге и ко је способан да заборави своје интересе, и себе самог. То је „незамењива монета“.

Треба то знати, увек то памтити и ићи путем доброте – то је веома, веома важно.“

Превео: Новица Јањушевић

Из књиге ПИСМА О ДОБРОМ И ЛЕПОМ,  Београд: Службени гласник, 2017.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 18 августа, 2021 инч Лихачов, есеј

 

Ознаке: ,

Злата Коцић ТУ СТЕ

Куда, ако икуда, одлазите, преко реда,

преко воље, као преко сламке над понором

ногама и рукама узмичући пред незнано чим,

док сасвим не приђу, уверавате нас, поименце,

ближњи с оне стране, у слози великој сад водичи

немушти и мудри, док распети између њих и нас

опну некакву невидљиву, непорозну и смолну,

пробијате тако болно да срце стврдне нам се

у грлу, довека гутаћемо одроне стена из којих

сломљено брвно то сламено виси: питање:

куда одлазите, ако икуда, јер премда празна је

одећа пуна мириса вашег, премда дотаћи ни влас

ни обрис: макар у проласку, премда ни видети ни

чути, ипак знамо: ту сте, како то и тамо и овде? али

ту, скупа пребројавамо кораке од капије плаве до

древа завештаног, скупа сагињемо се, прикупљамо

орахе отпале, зрна бројанице, и прсте који фино

на диркама сналазе се поучавате да снагу ударца

одмере те да отвори се плод коштуњави а никако

не смрвимо му језгро.

Из збирке песама ГРУМЕН, Београд: Српска књижевна задруга, 2020.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 18 августа, 2021 инч Коцић, ПОЕЗИЈА

 

Ознаке: , , ,

Олга Четверикова, ДИГИТАЛНА ШКОЛА КАО ПРОЈЕКАТ СТВАРАЊА КАСТИНСКОГ ДРУШТВА

Олга Четверикова, ДИГИТАЛНА ШКОЛА КАО ПРОЈЕКАТ СТВАРАЊА КАСТИНСКОГ ДРУШТВА

СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ

Опасност дигитализације је у томе што се друштво претвара у тоталитарну секту, упозорава Четверикова. А најефикаснији начин управљања људима који је разрађен у западним „центрима мозгова“, јесте изазивање осећања страха. У стању потчињености, очајања и безизлаза човек је спреман да прихвати сваки апокалиптични сценарио. Ширена од западне агентуре, „дигитализација школе“ је позвана да створи људе˗роботе, којима ће управљати светска недигитализовна елита.

ПИТАЊЕ:Дигитални тоталитаризам. Како се то ради у Русији“ ‒ наставак је књиге „Трансхуманизам у руском образовању. Наша деца као роба“, и посвећена је кључној, са моје тачке гледишта, сфери нашег живота ‒ систему образовања.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА:Данас, док се промовише програм „Дигитална економија“, све јасније видимо да је реч – не о новим технологијама – колико о измени свести људи и стварању новог система контроле. Одраслима је тешко изменити свест, зато се усредсређују на децу којoj се кроз промену система учења уводи другачији…

View original post 4.171 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 августа, 2021 инч Четверикова

 

Ознаке: , ,

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ

Који су циљеви и задаци промена које се врше у нашем образовању и науци? Да ли су оне захтев времена? Не, ствар је много озбиљнија. Пошто се промене одигравају у свим сферама – економској, политичкој, социјалној, научној… силницима овог света неопходна је и промена у целокупном систему вредности. И зато сфера образовања постаје кључна, јер од тога како ће бити васпитана наша деца, зависи и будућност Русије. Као што каже једна изрека: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Подривајући образовање, непријатељ подрива наш научни потенцијал и поглед на свет својствен руској цивилизацији.

Свест наше деце није лако престројити – зато започињу дубинске процесе уз коришћење биолошких, информационих и нанотехнологија… То јест, ако су раније технологије мењале услове рада и услове нашег живота набоље, данашње су усмерене ка измени самог човека. Због тога старо поимање човека и света, чији се корени налазе у хуманизму хришћанске етике, постаје господарима…

View original post 1.206 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 августа, 2021 инч Четверикова

 

Петер Хандке КАД ГОД УГЛЕДАШ НЕКОГА КО ДЕЛУЈЕ ЗАБРИНУТО…

„Кад год угледаш некога ко делује забринуто, одсутно, готово несрећно, помисли: То је можда неко ко тражи лепоту, из самих основа, и који ће неочекивано почети да зрачи – песник.“

Превео: Златко Красни

Из књиге: ЈУЧЕ, НА ПУТУ, Београд: Српска књижевна задруга, 2007.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч Хандке

 

Ознаке: , , ,

Четврти филолошки сусрети у Карловачкој гимназији

Библиотека Ваљевске гимназије

У Карловачкој гимназији, 29. и 30. септембра, одржани су 4. Филолошки сусрети, размена литерарних секција Карловачке гимназије, Филолошке гимназије из Београда и Ваљевске гимназије.

У уторак, 29. 9. 2020, у Свечаној сали Карловачке гимназије приређен је сусрет са Слободаном Владушићем, писцем и професором Филозофског факултета у Новом Саду. Разговор је занимљивим питањима о књижевности и стварању усмеравала професорка Маја Стокин. Писац је показао како се повезивањем различитих области знања развија личност са животном причом и повезује са другим личностима. Дијалог са писцем о роману „Велики јуриш“ и о књизи „Књижевност и коментари настављен је на Стражилову.

У среду, 30. 9. 2020, гости литерарних секција били су академик Милосав Тешић и проф. др Радивоје Микић. О поезији Милосава Тешића надахнуто је говорио професор Радивоје Микић. Ученици све три гимназије, у оквиру Округлог стола, изложили су своје радове о Тешићевој поезији. Модератор је била Лела Росић, професорка књижевности у Филолошкој гимназији.

View original post 164 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч Некатегоризовано

 

Финална свечаност 29. Поетског конкурса „Десанка Максимовић“

Библиотека Ваљевске гимназије

У недељу, 16. маја, на дан рођења наше велике песникиње, по 29. пут је у нашој школи одржан Поетски конкурс „Десанка Максимовић“. Право учешћа на конкурсу имају редовни ученици средњих школа Србије и свих крајева бивше Југославије који пишу на српском језику.

Жири ради у саставу: Драган Лакићевић, песник и главни уредник СКЗ (председник), академик Матија Бећковић, песник и др Вера Ваш, професор српског језика и књижевности у Ваљевској гимназији.

Конкурс заједнички расписују Ваљевска гимназија и Српска књижевна задруга, а додељују се Прва, Друга и Трећа награда. Прва награда подразумева и штампање збирке песама која се промовише наредне године.

Због пандемије корона вируса, победничка збирка из 2019. године „Са друге стране пера“ Ленке Настасић, сада студенткиње, а тада ученице Гимназије „Вељко Петровић“ из Сомбора, промовисана је тек ове године.

Прошлогодишњи, 28. Поетски конкурс је организован електронским путем, а победници конкурса су ове године позвани на финалну свечаност тако да су…

View original post 850 more words

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 2020

 

Ознаке: , ,

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА „СТРАЖИЛОВО“ ЗА ПАНОРАМУ ПОЕЗИЈЕ КАРЛОВАЧКИХ ЂАКА

Сремски Карловци, 10.август, 2021.

„Ове године Бранково коло доделило је и специјалну награду „Стражилово“. Ретко се догађа, али када се случи, то је с разлогом. На завршној седници 9. августа 2021. године,  жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Стражилово“ осим за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу, у виду специјалне припадне и  панорами поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“, коју је приредила др Маја Стокин, професор српскога језика и књижевности у нашој најстаријој гимназији.

Оно што одређује ову несвакидашњу књигу јесте њена младолика лепота, поезија из кошнице младих талената, песме ђака Карловачке гимназије, а у духовној аури чувених Сремских Карловаца и Бранковога Стражилова. То је та привилегија, јединствена и непоновљива, обоготворена стопама сваког ученика и професора Карловачке гимназије, дар који припада реткима и одабранима (…)“

Специјална награда „Стражилово“ припала је Панорами поезија ученика Карловачке гимназије „Песме после нас“ у којој се налазе песме Алексе Вилића, Исидоре Антонијевић, Наталије Ђорђевић, Иве Максимовић, Николине Дикић и Хелене Будимир.

Ненад Грујичић

Део вести преузет је са сајта Бранковог кола: http://www.brankovokolo.org

Вест у целини налази се на следећим линковима:

http://www.brankovokolo.org/290/specijalna-nagrada-strazilovo-za-panoramu-poezije-karlovackih-djaka.html?fbclid=IwAR0v14m-SBRiOpBLNWorOT5JlY-UYiol_3NRM07AgLHm_oMpPLsmAVKeqpk

https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/proglaseni-laureati-nagrade-brankovog-kola-strazilovo-09-08-2021

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/srem/brankovo-kolo-saopstilo-imena-dobitnika-nagrada-strazilovo_1263091.html?fbclid=IwAR21r0wWQ17uUG04FKbRerPxU3MivghcJxqvjnlIzogLYgfsTNMsXPUOfbw

Збирка песама ПЕСМЕ ПОСЛЕ НАС: Панорама поезије ђака Kарловачке гимназије:

https://viewer.joomag.com/%D0%9F%D0…/0814784001628507219

 
 

Ознаке: , , , ,

Плутарх О ЧЕЖЊИ ДУШЕ ЗА СВЕТЛОШЋУ

***

„Неки филозофи држе да је сама душа светлост, и то доказују на разне начине, између осталог и чињеницом да се душа највише буни и негодује на незнање и неразборитост, и чисто мрзи све што је непросветљено, и узрујава се кад наиђе на нешто мрачно, јер то у њој изазива страх и неповерење, док, с друге стране, толико ужива и чезне за светлошћу да се ни ономе у чему природно налази задовољство не радује у мраку, без светлости, јер светлост је то што ‒ као мед кад се у јело дода ‒ свако уживање и пријатност испуњава радошћу и благородним осећањима. Зато онај ко се повлачи у анонимност и заодева се у помрчину и такорећи сам себе жива сахрањује, тај као да је незадовољан што се родио и одриче се самог постојања.“

Превела: Челица Миловановић

Из књиге О НЕГОВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА И ЗАДОВОЉСТВА, Београд: Српска књижевна задуга, 2017.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12 августа, 2021 инч Плутарх

 

Ознаке: , , ,

Плутарх О ПРИМАЊУ ДОБРИХ ДЕЛА

„Добро дело захтева примаоца подједнако колико и даваоца, и обојица су потребна да се оно оствари. Онај ко не прими добро дело као да је протраћио добро набачену лопту, која стога не погађа свој циљ. Јер као што бацачу лопте циљ доноси много задовољства ако га погоди, а много једа ако га промаши, исто тако чини и човек достојан да прими добро дело ономе ко је намерио да му га учини. У првом случају грешка је до самог играча ако не успе да погоди циљ; у другом, пак, онај ко одбије да прими добро дело и окрене му леђа чини неправду јер га омета у остварењу његове среће.”

Превод: Ноел Путник

Одломак из књиге: Плутарх, „О Сократовом демону”, Београд: 2021, Српска књижевна задруга

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 11 августа, 2021 инч Плутарх

 

Ознаке: , , ,