RSS

Marko Rakonjac BOLNO BUDJENJE

 

Bio je problematičan dečak. Imao je dobre roditelje, ali je upao u loše društvo i zajedno sa novim prijateljima počeo je da „pravi“ kriminalne poduhvate. On je mislio da je glavni, da niko ništa ne sme o njemu da kaže. Ali, duboko u sebi, znao je da to nije za njega. Bio je problematičan dečak, ali i dobar dečak, pun ljubavi, koju nije naučio da pokazuje. Pokazivao je samo mržnju, a voleo je mnoge stvari. Najviše od svega, voleo je pse. Odgajivanje velikih rasa pasa mu je bio hobi, a imao je prelepog pit bula, Rafa, koji je ponašanjem neverovatno podsećao na gazdu.

Sve je palo u vodu kada je jednog aprilskog popodneva, na Štrandu, postavljen štand za prikupljanje pomoći za dečaka obolelog od raka. Taj dečak je mislio da je promena Rafovog ponašanja posledica promene vremena. Bio je u mogućnosti da odlučuje o tuđim životima, a sada muči muku oko sopstvenog.

Šta sad, Dalibore?

 

Priča je nagrađena na literarnom konkursu za najkraću priču, koji je organizovan u okviru manifestacija povodom 225 godina Karlovačke gimnazije.

 

ParkeHarrison, Robert

parkeharrison-robert.jp

 

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на мај 18, 2016 in ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Роберт Рождественски НА ЗЕМЉИ СУРОВО МАЛОЈ

На Земљи
сурово малој
живео је
човек мали.
Имао је посао
мали.
И врло малу ташну.
Добијао је и плату
малу…

И једног –
прелепог јутра –
закуцао му је на прозор
мали,
да кажемо,
рат….

Аутомат су му дали
мали.
Чизме су му дали
мале.

Шлем су му дали
мали
и мали –
по броју-
шињел.

…А када је пао –
ружно,
неправилно,
у крику јуриша
искрививиши уста,
на целој земљи
није било довољно
мрамора
да се исклеше тај момак
у пуној величини!

1969.

Роберт Рождественски

Препевао: Александар Мирковић

 

krajputasi.jpg

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 15, 2018 in Рождественски

 

Ознаке: , ,

Димитрије Митриновић УМЕТНОСТИ ТРЕБА…

Ми хоћемо хуманизацију науке и философије и технике и религије и друштва и живота, ми хоћемо одуховљење материјалног и превођење духа у душу; царство душино хоћемо да је у нама, јер је царство божје у њој… Време је да се замеша хаос и да се откључају искључивости и споје неспојивости досадање; да се душа узме за основ сваког зидања и приближавање човека к Идеалу за критериј сваке вредности. Уметности треба… Филозофија треба да научи душин језик да би могла да говори душама; јер се не говори духу ако се има нешто да каже нама модерним. Него песмом и симболом, и парадоксом, и интуицијом; треба мислити у штимунгу.

ТЕШИЋ, Гојко. Васионски самовар: антологија југословенске авангарде 1904-1934. Београд: Чигоја штампа, 2001.

 

унамуно

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 15, 2018 in Митриновић, цитати

 

Ознаке: , ,

Мигел де Унамуно СВАКО БРАНИ СВОЈУ ЛИЧНОСТ

Предложити некоме да буде неко други, да постане други, исто је што и предложити му да престане да буде он. Свако брани своју личност, а промену у свом начину мишљења прихвата само уколико се та промена слаже с јединством његова духа, с његовом поступношћу, уколико та промена може да се усклади и сједини са осталим његовим начином битисања, мишљења и осећања, и ако може истовремено да се укључи у његове успомене. Ни од човека, као ни од народа ‒ који је и извесном значењу, исто тако човек ‒ не можемо захтевати преображај који кида јединство и поступност његове личности. Он се може много променити, готово потпуно, али у поступности.

Превела с кастиљанског: Олга Кошутић

Из књиге О ТРАГИЧНОМ ОСЕЋАЊУ ЖИВОТА, Графички атеље Дерета, Београд, 1991.

 

унамуно 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 14, 2018 in Унамуно

 

Ознаке: ,

Милош Црњански УНУТРА, У НАМА, НЕКА ЖАР ДРЖИ СВЕТ…

Унутра, у нама, нека жар држи свет, непроменљиво и непрекидно. Загледан у себе, сред тосканског пролећа, увидех да је све што се види пролазно, али да је у мени могућност звезде, што вечно сја.

Из Путописа

toskana 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 13, 2018 in Црњански, цитати

 

Ознаке: , ,

Иван В. Лалић МОЛИТВА

Љубави, нека буде воља твоја
На овом небу, страшно несигурном,
К’о и на земљи. Сад је доба боја
И јужног ветра у листању журном.

Ноћи су плаве, мекане к’о воће
И пуне звезда к’о плитки бунари.
Нека се људи љубе како хоће
У привременом кругу малих ствари.

Љубави, нека буде воља твоја
У градовима што су непокретни
И неће моћи да беже из строја,

И испод лишћа што још нема ране,
И међу људима што живе сретни
Јер верују у старе лукобране.

 

valentin Serov

Валентин Серов

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 12, 2018 in Иван В. Лалић

 

Ознаке: , ,

Борислав Радовић МЛАДА ЖЕНА С КЊИГОМ

Док пије кафу и прелистава
свешчицу неког џепног издања,
цртане очи јој наглашава
смешак, одсутан, као да сања.

Ваљда и писца осећа блиским,
заокупљена којом страницом
дуже, не проговорив ни с ким,
изузев реч-две с конобарицом.

А подигне ли кад трепавице
да би се вратила цигарети,
не дотичући ниједно лице
поглед јој, хладан и брз, прелети

преко столова. И тек што севну
беоњачама, окусив кратку
сласт дима, грезне у ту књижевну
форму при руци, у недостатку,

ко да зна, можда и неопходне
духовне каде, док чека с доста
малим изгледом данас поподне
на каквог новог хотелског госта.

 

Rosenbaum, Sally - Fall garden

Rosenbaum, Sally – Fall garden

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 11, 2018 in Борислав Радовић

 

Ознаке: ,

Борислав Радовић БЕЛЕШКА УЗ НЕНАПИСАНУ ПЕСМУ

Како да обезбедимо уочљивост и несумњивост разлике између метафоричке и дословне употребе језика; како да убедимо читаоца у потребу да се непрестано враћа тој разлици; и напослетку, како да помогнемо неким критичарима да на основу те разлике, а не нечега другог, дефинишу намере којима је мотивисан неки песнички поступак, пре него што би почели да копају тамо где је све на површини или да утабавају тамо где је нешто можда и предубоко затрпано? Контекст, кажу они надмоћно и сажаљиво.

 

Белешка уз ненаписану песму, О песницима и о поезији, Бања Лука: Глас српски, стр. 141–156.

 

Висуал Вуилард

 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 11, 2018 in Борислав Радовић, цитати

 

Ознаке: , ,