RSS

Адам Загајевски РОДОСЛОВ

01 окт

Никада их нећу срести,
те старинске ликове
-бејаху исти као ми,
мада сасвим другачији.
Машта неуморно ради
над тајанственошћу њиховог постојања,
не може да чека да се отворе
тајни архиви памћења.

 

Видим их у тесним учионицама,
у малим провинцијским градовима
тужног Хабсбуршког царства.
Напољу гране топола
хистерично се њишу
и киша са снегом диктира
властити правопис.

 

Беспомоћно стежу у шаци,
прстима умрљаним мастилом,
већ неповратно парче креде.
Покушавају да објасне тајну света
гладној и бучној дечурлији
која само расту и галаме.

 

Моји преци, професори, покушавају
да смире узбуркани океан,
као онај луди уметник,
који је стајао изнад морских таласа
с крхком диригентском палицом.

 

Замишљам празнину
њиховог умора, тренутке ништавила,
кроз које могу да вирим
у дубину њиховог живота.

 

И мислим, да када се и ја
претварам у професора,
да и они мене гледају

 

и поправљају моје грешке,
опраштају ми све моје омашке

 

с непоколебљивом сигурношћу умрлих.

 

Превод: Бисерка Рајчић

Архипелаг, Београд, 2011

родослов

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 октобра, 2014 инч Загајевски

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: