RSS

Ђуро Шушњић „Рибари људских душа“ (одломци)

01 окт

***
Група једнако добро задовољава жељу за влашћу неких као и потребу за припадањем других.

***
Поред човека који ствара живи човек који руши. Један је у стању да на месту где није било ничег учини да се појави нешто, други је у стању да на месту где се појавило нешто учини да не буде ничег. Један ствара живот, други га уништава; један се потврђује стварањем, други разарањем; први је добар као бог, други је зао као ђаво: судбина првога је да убрзо буде заборављен, судбина другога је да му се вечно чуде.
Чињеница да нагон за разарањем постоји, важнија је од објашњења те чињенице – једни држе да је нагон за уништавањем урођен, други да је стечен, трећи да је делом урођен делом стечен, четврти да је овај моћни нагон само друга страна потребе за превазилажењем. Достојевски каже:“Неоспорно је да човек воли и да крчи путеве. Али зашто он тако страсно воли рушење и хаос? То ви мени реците? О томе и ја желим да кажем неколико речи. Да не воли он можда рушење и хаос због тога што се инстинктивно боји да не дође до циља и заврши зграду коју зида?“.
Манипулатор упућује своје поруке појединцима и групама код којих је рушилачки нагон јако присутан, било због тога што им је урођен, било због тога што су током свог живота нагомилали у себи толико агресивних набоја колико је било осујећивања њихових тежњи од стране друштвених, моралних или културних норми, институција или појединаца.
Моћан, ауторитативан и вешт манипулатор не упућује своје поруке у празно, већ их настоји уобличити тако да оне погаћају све врсте људских мотива: сазнајни мотив, мотив за оквиром оријентације, мотив за идентитетом, мотив за припадањем групи, мотив за стицањем, мотив за угледом и мотив за разарањем.
Да би се логички силогизам претворио у практични покрет потребно је да наиђе на главу која га разуме, на наду која лута, на вољу која се гаси, на осећање које се дели, на срце које жуди, на жељу која гори, на беду која разара. Само тада ће из посејаног семена никнути клица која ће донети више плода него што здрав разум може да замисли.

***
Људи, који у себи за себе нису изградили вредносна мерила помоћу којих би се критички, тј. самосвесно односили према свим појавама у свом искуству, нужно их преузимају од других који су та мерила дефинисали према својим интересима. Ти други су најчешће вође група (лидери мишљења) и мас медија. 1. Та средства масовног комуницирања казују човеку из масе народа ко је он – она му дају идентитет. 2. Она му казују шта треба да жели да буде – она у њему побуђују аспирације. 3. Она му казују на који начин ће то постићи, дају му у руке технику. 4. Казују му како ће успети да стекне илузију да је у свему томе успео, чак и ако није – она му дају одступницу.

слонови

 
Оставите коментар

Објављено од стране на октобар 1, 2014 in Шушњић

 

Ознаке: , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: