RSS

Ђуро Шушњић О ПОБУЊЕНОМ ЧОВЕКУ (одломци)

01 окт

„Имати идеолошки систем значи живети и делати у загушљивом простору, простору без изненађења и новости. Неизвесност и несигурност достижу своје врхунце чим искорачимо из система. Зато се чувај затвореног система, ма како се у њему осећао сигуран. О томе је лепо мислио Витгенштајн: „ Тешкоће у које је запала мисао сличне су онима у којима је и човек када се нађе у соби из које би желео да изађе. Он најпре покушава са прозором, али не може да допре до њега – сувише је високо. Затим проба са димњаком, али он је сувише узак. А требало је само да се окрене и види да су врата била стално отворена“.


Стручњаци за испирање мозга морају признати своју немоћ кад наиђу на младе људе који не показују интерес за њихове поруке, било због тога што нису кадри да их схвате на очекивани начин, било због тога што прекидају могућност утицаја. У оба случаја не дају се водити и заводити. Кад им се помене страначки живот и политичко деловање, они су већином хладни јер ништа не очекују. Личе на мале хришћанске заједнице на почетку нашег времена, отуђене од друштва, али присне изнутра. У њиховој свести влада идеја непосредног доживљаја, а будућност их занима колико и све друге игре на срећу. Они који желе промену не могу је извести; они који је могу извести – не желе је!


Фром је негде записао да људска историја почиње чином непослушности. Непослушни су нужни за друштво као кисеоник за дисање. Човек је биће које се коцка и које је понекад спремно да све стави на коцку: не само свој него и туђи живот! На том раскршћу путева, у тој муци избора – израста или пада човек. Има их који следе свој зов и прихватају изазов, загледани у неки завичај у даљини. Читав њихов живот био је стицање искустава о слободи и њеним границама. Има оних који живе дуго и доживе мало, а има оних који живе мало а доживе много, зато што су се бунили. Кад се буниш дозиваш дете у себи, чистог човека. Човеково право на побуну никад не застарева. Побуњени човек размиче оквир своје слободе и другима открива њихове могућности. Он осваја сваку стопу своје слободе, никад не дошавши до краја. Ако би доспео до апсолутне слободе, онда би имао и слободу да убије, то јест да порекне не само слободу другом човеку него и само начело слободе. Када се изгуби ово или оно, ништа се није изгубило, кад се изгуби слобода све је изгубљено.


Мисаони и маштовити људи неподношљиви су за тоталитарни систем и зато овај усмерава део својих снага на њихово сламање. Систем је сигуран да опасност долази од њих управо због тога што их не може контролисати на уобичајене начине. Грубо су одбачени због верности истини и осуђени на тешко ћутање једне out of date диктатуре. Систем се уопште не боји масе: маси се могу дати све могуће духовне слободе, али шта ће она са њима, кад се у њеном духу још нису ни зачеле потребе за тим слободама. Они који су на дну, не морају се бојати пада.“

 

Из књиге Рибари људских душа, Чигоја, Београд, 2008

Одабрала: Маја Стокин

ронилац

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 октобра, 2014 инч Шушњић

 

Ознаке: , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: