RSS

Одисеј Елити ТЕЛО ЛЕТА

01 окт

Одисеј Елити (Οδυσσέας Ελύτης, 1911-1996)

Много је времена како се чула последња киша
Изнад мрава и гуштерова

 

Сада небо жеже бескрајно
Плодови боје своја уста
Поре земље се отварају лагано
А покрај воде што капље у слоговима
Огромна биљка буљи сунцу право у око

 

Ко је онај што лежи на пешчаном жалу
на леђима пушећи сребрнасто сагорело лишће маслине
цврчци му се загревају у ушима
мрави му послују на грудима
гуштери му клизе у зеленило надлактице
А изнад алги ногу лагано му се ваља талас
Послат од мале сирене уз песму:

 

О, тело лета, голо, изгорело,
изједено од уља и од соли
тело стене и дрхтају срца
Големо вејање ивине косе
Даху босиока поврх коврџа Венерина брега
Пуног звезда и борових иглица
Тело дубоки броде дана

 

Долазе благе кише, жестоке туче
Ишибано тле стиже у канџе северњака
Који поцрни у дубинама с разбешњеним таласима
Тону брежуљци у густа вимена облака
А ипак се и иза свега тога смешиш безбрижно
И поново налазиш свој бесмртни час
Као што те сунце поново налази на жалу
Као што те у твоме голом здрављу налази небо.

 

/превела са грчког К. Марицки-Гађански/

 

more

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 октобра, 2014 инч Елити

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: