RSS

Месечне архиве: фебруар 2015

Карл Сандберг БЕЛИ ПЕПЕО

Једна жена на Мичигенском булевару има папагаја
и златну рибицу и два бела миша.
Некад је имала пуну кућу девојака у кимонима и
три звонцета на капији.
Сада је сама са папагајем и златном рибицом
и белим мишевима… и ево неких од њених мисли:
Љубав војника на одсуству или морнара са дозволом
за излаз на обалу гори као логорска ватра,
црвена и наранџаста.
Љубав страног радника чија се драгана удала
за старијег човека новца ради гори врцавим, несигурним
пламеном.
Љубав младића чија се драгана удала за старијег човека
новца ради гори врцавим, несигурним пламеном.
Али постоји и љубав… једна од хиљаду… што гори
непомућено и ишчезава остављајући бели пепео…
А то је већ мисао коју она никад не објашњава ни
папагају ни златној рибици ни белим мишевима.

bele rade

 
Оставите коментар

Објављено од стране на фебруар 21, 2015 in Сандберг

 

Ознаке: , ,

Карл Сандберг МЕД И СО

***
Има ли начина да се измери љубав?
Има, али тек много касније,
Кад откуцаји твог срца оду
Миљама далеко, чак у велике бројке.
Да ли је кључ за љубав – страст, мудрост или тананост?
Све троје − уз месечину, руже и ситне куповине,
Уз оно што се даје и оно што се прашта,
Уз оно што се добија и оно што се заборавља,
Уз успомене и рачуне за собу,
Уз бисерје сећања и уз јаја са шунком.

Може ли љубав да се закључа и чува сакривена?
Може, а онда скупља прашину и плесан
Па се смежурава у полумраку,
Сем ако схвати да јој могу помоћи
Сунце и киша и олује,
Птице у својим једнособним породичним гнездима
Шибаним, суровим, махнитим ветровима.
Све то помаже и зато
Не закључавај своју љубав, не скривај је.
***
Колико љубав траје?
Колико и стаклени мехури ако се на њих пази,
Или две орхидеје из стаклене баште на мећави,
Или један чврсти и непокретни челични наковањ
Неумољиво заварен –
А, опет, љубав може да траје
Као шест пахуљица, шест шестоугаоних пахуља,
Шест шестоугаоних љуспи снега што лебде,
Или као заклетве кисеоника и водоника у чаши изворске воде,
Или као поглед јелена или срне,
Или као две жеље што јашу на леђима јутарњег зимског ветра,
Или као кутак древног олтара
Што се као светиња чува за присне молитве,
Или као прах, да, као достојанствена хрпа прашине
Којом се поиграва непостојани лахор.
Има тих светохранилишта
Где се чувају мед и со.
А има и оних који све то
Просипају и траће.
Има и оних који то траже и штеде.
Љубав може да буде и потрага
За ћутњом и смиреношћу.

Можеш ли куповати љубав?
Наравно. Сваког дана – новцем, одећом, шећерлемом,
Обећањима, цвећем, крупним речима,
Смехом, тепањем и лажима
Свакога дана људи и жене купују љубав
И односе је па се нешто дешава,
О њој се размишља,
Али што се више у њу гледа,
То је све мање она љубав која је била купљена:
Таква је љубав само кривотворина под гаранцијом.

Можеш ли продавати љубав?
Да, можеш је продати по свакој цени,
Па ћеш да поразмислиш,
Да опет завириш у цену,
Па да заплачеш, да заплачеш у себи,
И да се упиташ ко је и шта је то продавао, и зашто.
Одсјаји вечерњих попевки што лебде над тамним водама,
Плитак морски рукавац где се звезде брчакју
У кадифеним присенцима,
Велики водени рзај белих водених коња –
За те тренутке нема цене.

Незвана или звана? Како долази љубав?
И звана и незвана, као уљез и сен,
Зора што засењује праг,
Као трака светлости у плавичастој магли,
Полагано жмиркање двеју црвених светиљки у речној измаглици,
Или као густи дим што се вије над грбом неке планине,
А онда се тај дим увлачи у наборе твоје одеће,
Па ти се уплиће и у ход, у твоје шаке, у твоје лице и очи.

Из књиге „Тумачење љубави“, Народна књига, 1983.

Превео: Драгослав Андрић

srce 2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на фебруар 19, 2015 in Сандберг

 

Ознаке: , ,

Карл Сандберг НАРОД, ДА: 33

Сећајте се тога камелеона. Био је то камелеон који
се добро владао – ништа му се никада није могло
пребацити. Као камелеон, чинио је оно што је требало
чинити, и није чинио оно што није требало чинити.
Био је то узоран, беспрекоран камелеон, и нико није
имао ништа против њега. Али једном је наишао на неку
карирану шкотску тканину, и покушао је да је пређе.
Да би је прешао, морао је да подражава шест разних
утканих боја, прво једну па другу па онда опет прву
или другу по реду. Био је то храбар камелеон, и дао је
свој живот, на раскрсници, за своје камелеонске принципе,
којима је до краја остао веран.

kameleon

 
Оставите коментар

Објављено од стране на фебруар 15, 2015 in Сандберг

 

Ознаке: , ,

Хорхе Луис Борхес ПРАВЕДНИЦИ

Човек који обрађује свој врт, како је желео Волтер.
Онај који је захвалан што на земљи има музике.
Онај што са задовољством открива неку етимологију.
Два службеника који у некој кафани јужног предграђа
играју ћутљиви шах.
Керамичар који смишља боју и облик.
Штампар који лепо компонује ову страницу која му
се можда и не свиђа.
Жена и човек који читају последње терцине извесног спева.
Онај што милује заспалу животињу.
Онај што оправдава или жели оправдати зло које су му учинили.
Онај који је захвалан што на земљи постоји Стивенсон.
Онај што више воли да су други у праву.
Те особе, које не знају једна за другу, спасавају свет.

biljka

 
Оставите коментар

Објављено од стране на фебруар 14, 2015 in Борхес

 

Ознаке: , ,

Карл Сандберг ЈА САМ НАРОД, СВЕТИНА

Ја сам народ – светина – руља – маса.
Знаш ли да су сва велика дела на свету остварена
Захваљујући мени?
Ја сам радник, проналазач, творац хране и одеће
за читав свет.
Ја сам сведок историје. Ја рађам Наполеоне и Линколне.
Они умиру. А ја онда стварам поново нове Наполеоне и Линколне.
Ја сам тло за сетву. Ја сам ливада која подноси многа орања.
Страхотне олује прелазе преко мене. Ја заборављам.
Најбоље што имам бива исисано и утрошено.
Ја заборављам.
Све осим смрти обраћа се мени да радим и предам оно што имам.
А ја заборављам.
Каткад зарежим, продрмам се и проспем коју кап крви, да историја то запамти.
А онда – заборављам.
Кад ја, Народ, научим да памтим, кад ја, Народ,
употребим поуке јучерашњице и више не будем
заборављао ко ме је лане опљачкао, ко ме је
изиграо – онда се у читавом свету неће више
наћи нико да каже име „Народ“ са трунком
поруге у гласу или са једва приметним осмехом
презрења.
Светина − руља – народ − онда ће стићи где треба.

9-mart-masa

 
Оставите коментар

Објављено од стране на фебруар 14, 2015 in Сандберг

 

Ознаке: , , ,