RSS

Miroslav Maksimović POEZIJA I BOEMIJA

06 апр

Nema više boemije. Ni pesničke, ni bilo kakve druge. Zašto? Pa, princip boemije je – živeti. U životu kakav je. A princip tranzicije je – preživeti. Juriti za životom. Sa nadom da će se jednog dana negde stići. U međuveremenu se ne živi.

Šta je, u stvar, bila boemija?

Spoljni znaci su joj bili: piće, kafane, skandali, upečatljivi javnim gestovi, susreti s policijom, zatvori…Međutim, to su bili samo rekviziti. U suštini, boemija je bila pobuna protiv zadatih duhovnih i socijalnih okolnosti života. Ali ne pobuna na nasilan način revolucije, već samo nepristajanje na fioke u koje nas život gura da bi nam omogućio opstanak i osiguranje egzistencije. Traženje prostora slobode.

Tu su se boemija i poezija dodirivale. Nije slučajno pojam boema izjednačavan sa pojom pesnika. I poezija je traženje prostora slobode, i zato su se pesme pesnika koji se, po spoljnim znacima, ne bi mogli svrstati među boeme nalazile u antologijama boemske poezije.

Najvažna institucija boemije je – kafana. Koja je bila i veoma važna društvena institucija. Sve ono što se nije moglo naći u drugim institucijama društva i čega tamo nije bilo – nalazilo se u kafani. Kafana je bila mesto za slobodu, socijalnu ravnopravnost, ljudsku komnikaciju. Potpuno je logično da u tranzicionom dobu takva institucija izumire. Kafana više gotovo da nema, nadiru kafići, specijalizovani restorani, zatvoreni klubovi. Nema mesta gde bi se ljudi mogli zbližiti. U Beogradu – čija se istorija ne može napisati bez priča o kafanama i boemiji – nema ni jednog ni drugog. Umiru poslednje preostale kafane, godinama je Jaša Grobarov više bio spomenik boemije nego aktivni boem.

Sve to je lako uočljivi simptom pravca kuda, kao rod, idemo (tranzicija je samo termin odabran za jedan segment tog kretanja). Formalno, slobode su sve veće, a u suštini totalitarizam je sve jači. Pojedinac je uspešan ako je u funkciji nevidljivog boga tržišta, a ako nije – onda je gubitnik, bez ikakve mogućnosti za boemsku pobunu.

Nema boemije. Nema kafana. Ostala je, u praznom prostoru, poezija.

Miroslav Maksimović – Skriveni posao (eseji, izdavač Narodna biblioteka „ Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2014)

боемија

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на април 6, 2015 in есеј

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: