RSS

BITNOST HRAMA

06 мај

2.

Hram – to sam ja! kaže bog kome je hram posvećen, kaže sveštenik koji u njemu služi, kaže svako ko u hram ulazi, učestvuje u kultu, kažu elementi koji se u njemu sažimaju, životna snaga koja se obnavlja. Mesto gde se svi poistovećuju, gde poistovećivanjem postaju tako veliki, čisti, sveprozirući.

Hram je jedno veliko JA. To se vidi po njegovim kupolama, po tornju, po zvonu koje zvoni. Što mnogi smatraju da je njihovo lično JA, ne menja ništa na stvari. Poistovećivanje već podrazumeva mogućnost da se u njemu bude zajedno.

Dok čovek mora stalno da misli sebe u okvirima nečeg drugog, kroz druge, mora sebe kao pojam da zamenjuje za svoje sastavne delove, pa za njihove suprotnosti, JA se kao jezgro svesti, prva potencija saznanja, udaljejuje, zamagljuje, konvertira u nepredviđenom pravcu. I hram kao da ga na to navodi. Mora da ispoveda već postojeću veru, da izgovara unapred sročene reči. Mora da „sebe ispoveda“, da se odriče, da prilaže, da nazire svetost kao suprotnost njegovoj dnevnoj egzistenciji sa kojom se njegovo ja od malena izjednačilo. Međutim, obredom silaska u jezgro ono dostiže tačku na kojoj njegova svest zaista ima pravo na sebe. Od poluge saznanja on postaje predmetom saznanja, najzad i znanje samo. Znanje jeste JA. Mozak te velike svesti oličen je u hramu, njegovo delanje u obrednim preobražajima, komutacijama. Njegova svest, unapred data, prolazi dugo kroz tamni tunel svoje rasutosti, zatim se tunel i zatvara; smrt, grob, iskustvo večnog naličja.

Da li se i to raspliće? Da li je rasplet srećan? Da li JA ima veze sa blaženstvom? Da li je ja – dom, da li se JA može udomiti? Treba pitati hram, njegovo svetilište,njegovu žrtvu, silu kojom on sve preobražava. Kada bi odgovor van njega bio moguć, odgovor bi došao toliko brzo, da bi prečica onemogućila sam hram, sakralnost, samo postojanje. U odlaganju odgovora opstalo je sve što znamo: misao, biće, svetost. Hram je svedočanstvo te sveopšte odloženosti. Istovremeno, hram je mašina koja radi u beskrajno dugom vremenu odloženost. I po tome je hram jedno veliko JA, ono koje ne može da na sebe zaboravi.

M. Pavlović – BITNOST HRAMA (odlomak iz eseja), SVEČANOSTI NA PLATOU (Prosveta, 1999)

pavl e

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на мај 6, 2015 in Миодраг Павловић есеји

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: