RSS

Лав Толстој О ЉУБАВИ И ЗАЉУБЉЕНОСТИ

08 мај

8. јуна. Стари Јурт.
Љубав и религија – то су два чиста, висока осећања. Не знам шта је то љубав. Ако је љубав оно што сам о њој читао и слушао, онда је ја никада нисам осетио. Знао сам Зинаиду, раније, док је била гимназијалка, допадала ми се; али мало сам је позанавао. Провео сам у Казану недељу дана. Кад би ме неко упитао зашто сам био тамо, шта ми је било пријатно, зашто сам био тако срећан – не бих му одговорио да је то зато што сам се заљубио. Нисам то знао. Чини ми се да је то незнање управо главна карактеристика љубави и да оно заправо и чини сву њену лепоту. Како ми је у моралном смислу било лако у то време. Нисам осећао ону тежину ситних страсти која квари животну радост. Нисам јој ни речи рекао о љубави. Али сам тако сигуран да она зна за моја осећања – и ако ме воли, онда то приписујем само томе што ме је разумела. Сви заноси душе су чисти и узвишени у почетку. Стварност уништава невиност и лепоту свих заноса. Моји односи са Зинаидом остали су на разини чистог стремљења двеју душа једна другој. Ти можда сумњаш, Зинаида, у то да те волим, опрости ми ако је тако, онда сам ја крив, могао бих једном једином речју да те уверим.

Иља Рјепин

Иља Рјепин

Зар је никада више нећу видети? Зар ћу једном само сазнати да се удала за некаквог Бекетова? Или ћу је, што је још тужније, угледати у капици, веселу, са истим паметним, отвореним, веселим и заљубљеним очима? Не могу оставити своје планове да бих се њоме оженио, нисам довољно убеђен да ми она може значити срећу; али ипак сам заљубљен. Иначе, откуд та радосна осећања која ме оживљавају, који увек видим чим угледам, осетим нешто лепо… Предајмо се његовој вољи. Ни сам не знам шта је потребно за моју срећу и шта је срећа уопште. Сећаш се Архијерејске стазе Зинаида, оне бочне стазе. На врх језика ми је било да ти кажем, и теби исто. Моје је било да почнем; али знаш шта мислим – зашто ти ништа нисам рекао. Био сам тако срећан да нисам имао шта више да желим, плашио сам се да не покварим своју… не своју, већ нашу срећу. Заувек ће ми то дивно време остати као најлепша успомена у животу. А како је човек празно и сујетно створење! Када ме питају како је било у Казану, ја неким овлашним тоном кажем: „Веома пристојно друштво за губернијски град, баш сам се пријатно провео неколико дана.“ Подлаче! Људи све исмеју. Смеју се што ти је са вољеним створењем и у колиби рај, и кажу да то није истина. Јасно да је истина; не само да је и у колиби рај, него и у Крапивни, у Старом Јурту, свуда. Са вољеним створењем је рај у колиби, то је истина, истина, сто пута истина.

Иља Рјепин

Иља Рјепин

МОЈ ЖИВОТ (одломци из дневника), ЛОМ, 2004

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 8 маја, 2015 инч Лав Николајевич Толстој

 

Ознаке: , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
<span>%d</span> bloggers like this: