RSS

НЕКОЛИКО ЦИТАТА ИЗ ТОЛСТОЈЕВОГ РОМАНА „АНА КАРЕЊИНА“

13 мај

***
Све срећне породице налик су једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.

***
С њиме се тад догодило оно што се обично догађа с људима када их ухвате у нечем одвише срамотном. Он није умео да припреми своје лице за положај у коме се нашао пред женом кад се открила та његова кривица. Уместо да се нађе увређен, да пориче, да се правда, моли за опроштај, чак и да остане равнодушан – све би то било боље од онога што је он учинио! – његово лице се потпуно несвесно („то су рефлекси мозга“– помислио је Стефан Аркадјич, који је волео физиологију), потпуно несвесно одједном развукло у осмех, обични доброћудни, глупи осмејак. Тај глупи осмејак није могао себи да опрости.

***
Стјепан Аркадјич је био правичан човек према самом себи. Он није могао сад да се каје због оног шбог чега се кајао пре неких шест година кад је први пут преварио жену. Није могао да се каје што он , тридесет четворогодишњи, леп, заљубљив човек, није био заљубљен у жену, мајку петоро живе и и двоје умрле деце, која је била само годину дана млађа од њега. Кајао се само због тога што није умео боље да сакрије.

***
„…знао је да се за њега све девојке света деле на две врсте: једна врста – то су све девојке на свету, осим ње, и те девојке имају све људске слабости и врло су обичне девојке; друга врста – то је она једина, без икаквих слабости и изнад свега људског…“
***
„…обе су љубави ствар избора за људе. Једни само знају за једну, другу. А они што знају само за неплатонску љубав, увек говоре о драми. У таквој љубави не може бити драме. ’Слуга покоран и хвала на уживању’, то ти је сва драма. А у платонској љубави не може бити драме јер је у таквој љубави све јасно и чисто…“

ana 2

***
„Они осећају да је ово нешто друго, да ово није играрија, да ми је ова жена дража од живота. И управо им је то несхватљиво и љути их. Ма каква била и ма каква ће бити наша судбина, ми смо је створили и ми се на њу нећемо жалити…“

***
„Ни појма они немају о томе шта је срећа, они не знају да за нас без ове љубави нема ни среће ни несреће – нема живота…“
***
„Не, не, али ту су погледи, ту је држање. Сто година да живим заборавити нећу…“
***
„Он ју је гледао као што човек гледа увео цветић што га је откинуо и у којем с муком препознаје лепоту с које га је откинуо и погубио. Па ипак, без обзира на то, осећао је да је онда када му је љубав била јача, могао, да је баш то зажелео, истргнути ту љубав из срца, а сад, када му се, као и тог тренутка, чинило да не осећа љубав за њу, знао је да не може раскиНути своју везу с њом…“
***
„Поцрвенела је, пребледела, опет поцрвенела и обамрла, а усне су јој лако подрхтавале док га је очекивала…“


***
„Дуго он није могао ништа рећи, не толико зато што се бојао речју покварити узвишеност свога осећаја, колико зато што би, кад је хтео нешто рећи, осетио да ће му уместо речи наврети сузе среће…“
***
„Схватио је да му она није само блиска него да он сада не зна где завршава она а где започиње он…“
***
„…дирати у ова осећања њој је било болно; али она је ипак знала да је то био најбољи део њене душе и да се тај део њене душе брзо утапао у животу којим је она сада живела…“
***
„…а осећала је да га је упоредо с љубављу која их је везала, њима овладао некакав зао борбени дух који она није могла одагнати из њега, а још мање из свог срца…“

ana kar 1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 13 маја, 2015 in Лав Николајевич Толстој

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: