Андреј Тарковски О СВРСИ УМЕТНОСТИ И ЧИТАЊА

***
Циљ уметности је да припреми човека за смрт, да преоре и избразда његову душу, учинивши га способним за окретање добру.
Додирнута ремек-делом, особа почиње да ослушкује у себи исти онај позив истине који је потакао уметника на стваралачки чин. Када је успостављена веза између дела и његовог уживаоца, следеће искуство је сублимна, очишћујућа траума. Унутар те ауре која уједињује ремек-дела и публику, најбоље стране наших душа излазе на видело, и ми чезнемо да се оне ослободе. У тим тренуцима ми себе спознајемо и откривамо бездану дубину наших моћи, као и најдаље домете наших осећања.
***
Човечанство још није читало дела великих песника, јер њих могу читати само велики песници. Већина их чита као што чита звезде, у најбољем случају астролошки, а не астрономски. Већина људи учи да чита ради тричаве користи, као што учи да рачуна ради вођења књига, да их не би преварили у трговини, а о читању као о племенитој интелектуалној вежби знају мало или ништа; а само је то читање у високом смислу – не оно што нас уљуљкује као луксуз и успављује племените способности, него оно кад се пропињемо на прсте да бисмо читали и чему посвећујемо часове у којима смо најчилији и најбуднији.

Одломци из књиге „Вајање у времену“ Андреја Тарковског