RSS

Стеван Раичковић (05. 07. 1928–06. 05. 2007) НЕПОЗНАТА У ДАВНИНИ

04 јул

Гледам те сад одавде: седиш у јулском дворишту
урамљеном у зидове високе преко главе,
тебе посматрају још и птице: као да те
моле и ишту.

Мене не види нико. Зурим из корова и траве
дубоко у углу, у затуреном скровишту.

Овде је хладовина највећа: мирише на влагу.
Цигле су пода мном трошне и нешто зеленкасте.
Тебе облива сунце. Видим: купа ти руку нагу.
Тако је све око тебе чисто, у сунцу. Моја
крв расте
из мене, као да отиче некуда, па тихо губим снагу.

Само да се не покрене нешто: нека врата.
Само да не падне нека дуња, између нас, натрула.
Ил цреп да не пукне, изнад, од нечег: од
птице, од мачијег бата.

Тишина расте између нас: пење се као
прозирна кула.
Само да је нико не дирне, никад. Осим ове
песме. О непозната.

Kroyer

Kroyer

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4 јула, 2015 in Раичковић

 

Ознаке: , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: