Новица Тадић КАД ПОСУСТАНЕШ

Кад посустанеш, запевај.

Из свег гласа запевај,
да те чује планина.

А глуво чудо што је
увек негде поред тебе,
да трепне очима
и да се осмехне.

Ја и моја пратња, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад

Luigi Quarta Moonlight

 

Новица Тадић ЉУДИ У ОБРТНИМ ВРАТИМА

Људи у обртним вратима

моји су најближи рођаци.

Узрујана лица,

која никада нисам видео,

приближавају ми се и нестају.

Тек понеко рекао би ми понешто,

али као да, у последњем

тренутку, одустане.

Нема се ту шта рећи.

Врата се окрећу,

све је у покрету, сви смо у млину.

Од нас се лудо брашно

за пекару неког ђавола прави.

Н. Тадић – Изабране песме (Завод за уџбенике, Београд, 2009)

 

Novica Tadić BEZVREDNE POHVALE

Bezvredne pohvale zaklanjaju slavu Božju.

Svuda su progonstva, laži i prevare.

Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.

Atmosfera je zloslutna, puna gromova.

Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.

Nek bude šta bude, nek zidovi pucaju.

Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.

Rasturiće smrt moju gomilu,

i mene biti neće.

Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.

Bezvredne pohvale zaklanjaju slavu Božju.

Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.

Novica Tadić – IZABRANE PESME (Zavod za udžbenike, Beograd, 2009)

 

Novica Tadić MOLITVA ZABLUDELOG

Hvala Ti, Gospode, što si me jutros iz postelje

podigao. U nju sinoć, umoran, kao u ledeni grob,

legoh. Znam, Svetlosti, da ću danas, hodeći po

gradu,negde izgubiti dah; za prvim uglom, na trgu,

u jutarnjoj magli, možda. Budi mi od pomoći,

Zaštitniče slabih. I mene, zabludelog, uputi

kako znaš. Jer neće se znati ko su mi otac i majka,

ni na kojem će mi vetru leteti prah.

N. Tadić  – Neznan (Zavod za udžbenike, Beograd, 2006)

 

Ана Ристовић

***

Ни о срећи ни о самоћи
више ништа не зна да каже сам
него се на друштвеним мрежама
(где једино шта и прозбори)
истетовирао цитатима
Андрића и Селимовића
мада често меша
Мешу са Ивом и
Иву са Мешом
а и самоћу са срећом
док самодовољно се мада
пруживши се ка другом
протеже пред екраном компјутера
као негде онај
тамо неки мост

Чистина, Архипелаг, 2015

 

Новица Тадић ПОЛИТИЧАРИ

Политичари нам напињу живце

Све нам нешто поручују
И на нешто наговарају

Траже нам коже
за њихове чизме и рукавице

На то се своде
сва та лажљива казивања

Ja и моја пратња, Завод за издавање уџбеника, 2011

ParkeHarrison

 

Новица Тадић ЦЕНТРАЛА УЗДИШЕ

Централа уздише. Не пристају
да сам им на сметњи.
Не трпе у стопалу трн.

Треба ме извадити и на друго
место засадити, рекоше.
да од трна процвета трн.

Одиста, морам им увек мирисати
под мудрим носинама.
Нема друге таме где они сенке бацају.

Ja и моја пратња, Завод за издавање уџбеника, 2011

ParkeHarrison

 

Bulat Okudžava MOLITVA

Dok Zemlja još se vrti, dok svet još ima svoj sjaj,

svakome, ono što nema, Gospode, Ti mu to daj:

mudrome daj glavu, plašljivom konja, da se prene,

srećnome daj para…

I ne zaboravi na mene.

Dok Zemlja još se vrti, Gospode tvoja je vlast!

Daj vlasti, ko vlasti grabi, da se navlada u slast!

Štedrome daj predah, nek’ odmori umorne zene,

Kainu daj pokajanje….

I ne zaboravi na mene.

Znam: Ti umeš sve! U mudrost Tvoju verujem znaj,

kao što ubijeni vojnik veruje da čeka ga raj,

kao što svako uvo veruje tihom govoru tvom,

kao što verujemo i mi, a činimo po svom.

Gospode, moj Bože, zelenooki moj!

Dok Zemlja još se vrti, i čudno je sve to i njoj,

dok još vremena ima i ognja da je okrene,

svakome daruj pomalo…

I ne zaboravi na mene.

1963.

B. Okudžava – PESME

Prepevao: Aleksandar Mirković

 

Момчило Настасијевић О ЗВЕЗДАНОМ НЕБУ УМЕТНИКА

Велики уметници нису готово никад срећне руке са својим ђацима: они су настали као силно јаке светлости да светле у велике даљине, ко се нашао непосредно близу њих, очи су му засенуле, изгубио се у њима – свему се другом може подражавати; ремек-дело није ту да се са њега скидају калупи и да се око њега губи време у напору да се око њега уђе у тајни механизам једне велике душе? − него да се на њему пречишћавају они што нагонски иду за тим да се отресу свега мртвог и пасивног што се као улична прашина наватало по њима.
Ко је само једном успео да се, као Буда, Христос, св. Фрања, отресе свих мера и система и идеја и остане сам самцит лице у лице с природом, тај је већ и заволео све ствари и успео сажалити се на њих, а ту је почетак стварања из себе; нешто је прострујало кроз цело биће, нешто као велики страх и велика смелост, бескрајни бол и бескрајна радост: дотадашње слабе кохезије унутрашњег живота нестало је и нови хаос судбоносно се покренуо да створи још једно звездано небо, јер сваки велики уметник носи у себи звездано небо. Све остало, техничко знање, ступањ образованости, од тога тренутка престаје бити главно, мада не губи сваку вредност. Једна је нова сила почела делати.

James Eads

 

Živka Komlenac KO SAM ЈА?

Nije tišina,
ništa je.

Trenutak pre nego što misao blesne,
oblik reči neizgovorene,
tajna od snova…
Korak u tragovima slova.

I pitam sebe, ko sam?
Odgovaram: ono sam
što se talasa
između svetova.

Džon Bauer