RSS

Миодраг Павловић СЛАВА НАЛИЧЈА

02 окт

Шиба нас крута светлост.
Орлови на димњацима стоје.
Пуна поруге и зуба
долази из пупка огња
светлост ко бесно и хладно дете.
Слепци застају на прагу:
зашто се нама смеје сјај
из дубине свог мудрог рова?

Затим се мења време
и видиш из кујне сунце
како мокри по твом граду
усред бела дана.
Људи окрећу човеку леђа.
И небо се одриче себе.
Свети је камен на главном тргу
млитав и без даха.

Последњи зрак нас шамара.
И кад одлази светлост нам се руга.
Ко ће на прозору да ме држи
и да се брине за мој вид?
У којој дубини свода сињег
можемо откопати оца,
иза колико брегова да нађемо друга?

Из збирке „Безазленства“, Завичајник, Ваљево

Felix Valloton Le Rayon

Felix Valloton Le Rayon

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 2 октобра, 2015 инч Миодраг Павловић поезија

 

Ознаке: , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: