Umiri okean,
da čuješ nebo iznad njega
u svojoj savršenoj tišini
– i kako je očaravajuća muzika
mislenih oblaka
u toj nebeskoj svetlini.
Umiri okean,
da čuješ kako diše sunce
kada, crveno, na kraju dana,
u njegovu zlatnu pučinu duboko ulazi
– i kada iz nje, raskošno,
u punom sjaju ujutro izlazi.
Umiri okean, dušo,
da mene čuješ, i moj šapat.
Jer, dolazim ti kao pesma
u kojoj pulsira praznina,
i ne čuje se ritam srca.
Samo je mir i tišina… tišina.
препознавања 