RSS

Новица Тадић НОЋ

19 окт

Сретао сам у дубокој ноћи познате и непознате,
миле и немиле. Комешао сам се и шумео
попут лишћа на ноћном дрвету.

Бол ме је оплетао; тромо сам корачао.
И није било стожера који би ме одржао.

Кад се моја грудва снега отопила, плакао сам с друге стране лица, кроз наличја.
Већ стару књигу песама стезао сам под пазухом,
Као тајно крило које ће ме однети.

Високо на небу, на косој равни,
Горела су градска светла,
А свет се урушавао као проклети плагијат.

И зора се примицала, зора-озледа,
И срам се разгоревао, певајући.

Из збирке О БРАТУ, СЕСТРИ И ОБЛАКУ, Градац

Romana Rihova

Romana Rihova

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 19 октобра, 2015 инч Тадић

 

Ознаке: , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: