Осећам се бедно, глумећи
њихове несхватљиве улоге.
Не знају ли да чекају
оног који је већ ту?
Ту сам, у њиховој свести,
у њиховој кожи,
у светлости позорнице: још горе;
у њиховом несхватању.
Не могу чак да одем
и седнем у публику,
јер сам и тамо.
Ухваћен у клопку. Изгледа
нема шта да се ради
осим да се чека
да се нешто догоди.
Архипелаг, Београд, 2008
William Smith
