RSS

14 нов

РИМА је гласовно подударање на крају стихова или неких сталних делова стихова. Сврха риме, њена функција, улога и значење различити су у појединим књижевним епохама, у песничким школама или правцима. Риме се често налазе у пословицама и узречицама, а у средњовековној књижевности чешће су у прози него у стиховима. Од краја средњег века рима се развија у европским књижевностима у једну од водећих особености стиховног говора. Она пре свега повезује стихове, организујући њихов распоред у строфи.
Рима такође има важну улогу у стварању мелодиозности стихова: истиче звучност појединих речи и тиме скреће пажњу на гласовну структуру. Има, међутим, и семантичку улогу, јер римоване речи не схватамо само онако како су присутне само у обичном читању, него и једноставно по звучној сличности, која упућује на могуће асоцијације и значења управо поетски структуираног говора.
Риме долазе у строфама у различитим распоредима. Уобичајено је њихово понављање означити малим словима абецеде: тако су парне риме оне које везују два узастопна стиха (аа, бб, вв), укрштене долазе наизменично у стиховима (аб аб), обгрљене према схеми абба, нагомилане када се једна рима понавља у више стихова (аааааа, бббббб) те испрекидане када нема чврсте схеме, нпр. абвгабвгабд).
Права или правилна јесте рима у којој се подударају наглашени гласови и сви гласови који следе иза наглашених (срама–јама, звоно–оно), а чистом римом назива се она у којој се подударају и врсте нагласака (трава–глава, тама–сама). Нечиста је рима у којој се не подударају сви нагласци и сви сугласници (трава–крава, сокола–кукоља), а неправа је она рима у којој гласовно подударање почиње иза наглашеног слога (играху–ломљаху). Богата је рима ако се подударају и гласови испред наглашеног (блудница–лудница).
Теоретичари често говоре и о мушким римама, када се у рими подудара један слог (пут–скут), женским римама ако се подударају по два слога (врана–рана) и средњим, дечијим или дактилским римама ако се подударају три слога (лудница–судница).

Извор: Миливој Солар, Теорија књижевности са рјечником књижевнога називља, Службени гласник, 2012

rima

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 14, 2015 in теорија књижевности

 

Ознаке: , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: