Дајем ти празнину,
дајем ти обиље.
Одмотај их пажљиво –
једно је ломно као друго –
и кад ми захвалиш,
претвараћу се да не видим сумњу у твом гласу
кад кажеш да си баш то хтела.
Стави их на сточић поред кревета.
кад се ујутро пробудиш,
већ ће ти ући кроз врата сна
у главу. Куд год одеш,
ићи ће с тобом и
и где год да си чудићеш се,
с осмехом, пуноћи
којој не можеш да додаш и празнини
коју можеш да испуниш.
Из збирке Извештај племену, Архипелаг, Београд, 2008
препознавања 