RSS

Nikolaj Zabolocki JUČE, DOK SAM MISLIO O SMRTI

24 дец

Juče, o smrti dok sam mislio ja,
Duša mi se ogorčenjem punila.
Čemeran beše dan! Drevna priroda
Tamom šuma u mene je gledala.

I tuga rastanka nepodnošljiva
Prože srce moje; istoga trena
Sve, sve čuh ja – i poj večernji trava,
I vode reč, i mrtvi krik kamena.

I ja, živ, lutah sâm nad poljima,
Bez straha prođoh pokraj starih lêsa,
Misli mrtvih prozračnim stubovima
Dizahu se kraj mene do nebesa.

I glas Puškinov nad lišćem setan,
I ptice Hlebnjikove pevahu sa vode.
I sretoh kamen. Kamen nepokretan,
I na njemu beše lik Skovorode.

I sva stvorenja, i svi su narodi
Čuvali njeno neprolazno biće,
I ja sam bio – ne dete prirodi
Već misao njena, um što večno sviće.

Prepev: Aleksandar Mirković

Wassily Kandinsky FOREST EDGE

Wassily Kandinsky FOREST EDGE

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на децембар 24, 2015 in Заболоцки

 

Ознаке: , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: