1.
Није чудно
што није миљеница
правих мушкараца
генерала
атлета владалаца
деспота
вековима иде за њима
та плачљива уседелица
с ужасним шеширом Војске спаса
и опомиње
извлачи из оставе
Сократов портрет
крстић начињен од хлеба
старе речи
а унаоколо хучи диван живот
румен попут кланице ујутро
готово да се може похранити
у сребрну кутију
невиних успомена
све је мања
као длака у грлу
као брујање у уху
2.
о Боже
да је бар мало млађа
мало лепша
да је у духу времена
да се њише куковима
у такту модерне музике
можда би је тада заволели
прави мушкарци
генерали атлете владари деспоти
да поведе рачуна о себи
да изгледа људски
као Лиз Тејлор
или Богиња Победе
али она базди
на нафталин
шнира уста
понавља велико – Не
несносно је упорна
смешна као страшило
као сан анархисте
као житија светаца
З. Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008
vesna
26 децембра, 2015 at 7:41 am
kako je to dobro!!!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
majaknjizevnost
26 децембра, 2015 at 8:19 am
Hvala vama. Odlična mu je cela zbirka 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
tanjat
29 децембра, 2015 at 7:17 pm
A podsećanje došlo od Maje u pravi čas. Baš u pravi čas.
Свиђа ми сеLiked by 1 person