1.
Nije čudno
što nije miljenica
pravih muškaraca
generala
atleta vladalaca
despota
vekovima ide za njima
ta plačljiva usedelica
s užasnim šeširom Vojske spasa
i opominje
izvlači iz ostave
Sokratov portret
krstić načinjen od hleba
stare reči
– a unaokolo huči divan život
rumen poput klanice ujutro
gotovo da se može pohraniti
u srebrnu kutiju
nevinih uspomena
sve je manja
kao dlaka u grlu
kao brujanje u uhu
2.
o Bože
da je bar malo mlađa
malo lepša
da je u duhu vremena
da se njiše kukovima
u taktu moderne muzike
možda bi je tada zavoleli
pravi muškarci
generali atlete vladari despoti
da povede računa o sebi
da izgleda ljudski
kao Liz Tejlor
ili Boginja Pobede
ali ona bazdi
na naftalin
šnira usta
ponavlja veliko – Ne
nesnosno je uporna
smešna kao strašilo
kao san anarhiste
kao žitija svetaca
Z. Herbert – Gospodin Kogito, Arhipelag, Beograd, 2008
Cuno Amiet
vesna
26 децембра, 2015 at 7:41 am
kako je to dobro!!!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
majaknjizevnost
26 децембра, 2015 at 8:19 am
Hvala vama. Odlična mu je cela zbirka 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
tanjat
29 децембра, 2015 at 7:17 pm
A podsećanje došlo od Maje u pravi čas. Baš u pravi čas.
Свиђа ми сеLiked by 1 person