НАДРЕАЛИЗАМ

Књижевни и уметнички покрет и правац који тежи спонтаном бележењу подсвесних подстицаја и доживљаја, опире се свакој конвенционалној употреби језика и захтева комуникацију која није рационално организована.

Салвадор Дали

Развио се на замислима увелико присутним у дадаизму, с тим што је разрадио својеврсну теорију уметности и поетику засновану великим делом на психоанализи. Назив је први употребио Гијом Аполинер (1880 – 1918), али је теорију развио Андре Бретон (1896–1966), нарочито манифестима 1924. и 1930. године.
Кључне идеје одговарају авангарди:
• Захтева се превредновање уметничке традиције и обнова уметности, па и целокупне културе, у смислу трагања за изворним смислом оних који се сматрају темељним покретачима живота и свих делатности, а утемељени су у подсвести.
• Настоје се одбацити све конвенције које ометају дубоке људске потребе и подвргавају људску комуникацију разумским правилима.
• Успоставља се појам аутоматског писања, које би попут радикалне замисли о романтичној инспирацији омогућило сасвим слободно изражавање свега што писац осећа и чега се присећа у стању када разум, обичаји и навике немају пресудну улогу.

Џемс Џојс

• Такве су замисли довеле до оспоравања уобичајених начела композиције и карактеризације, до наглашене необичне сликовитости, до описа налик сну и сновиђењу, до изразите метафорике и јаких утисака очуђења, али често и до прелаза у бесмислицу тобожње комуникације коју више нико не може разумети јер нема упориште у елементима нужним за било какво споразумевање.
• Надреализам се тридесетих и четрдесетих година 20. века проширио из Француске на неколико других европских књижевности, а својим је програмом окупио и неколико врсних песника, попут Пола Елијара, Луја Арагона и других.
• Увелико је утицао и на сликарство (Салвадор Дали), на позоришну, па и филмску уметност. Као препознатљив покрет замро је већ четрдесетих година 20. века,али се његови утицаји могу разабрати посебно у романима тока свести, а према његовим схватањима његове су темељне идеје присутне у романима Франца Кафке и Џемса Џојса, док су одређени поступци, а неретко и замисли, присутни и у постмодернизму.

Франц Кафка

Извор: Миливој Солар, Теорија књижевности са рјечником књижевнога називља, Службени гласник, 2012

линкови:

https://anaarpartblog.wordpress.com/tag/nadrealizam/