RSS

ЕКСПРЕСИОНИЗАМ

29 јан

(лат. expression – израз)

Никада није радост била тако далеко и слобода тако мртва. Сада је крикнула беда: човек је крикнуо за својом душом, све данашње време је један једниствен крик беде. И уметност је крикнула у дубокој тами, крикнула је за помоћ, крикнула је за духом: ето, то је експресионизам.

Херман Бар

Књижевни и уметнички правац у Немачкој и неколико земаља средње Европе, отприлике између 1910. и 1925, одређен наглашавањем важности израза.

munk krik

Едвард Мунк, Крик

Назив је настао као супротност импресионизму, правцу посебно популарном у сликарству који се заснивао на замисли о слободном прихватању свих непосредних чулних утисака.

oskar kokoska

Оскар Кокошка

Експресионизам се такође супротставља натурализму, јер уметност не схвата као опонашање стварности него као израз субјективне стварности појединца којег одликује једино стваралачка слобода. Одбацује тако идеју лепоте као склада и остварена јединства спољашњег и унутрашњег света па се залаже за снагу израза који руши све конвенције и појављује се попут крика, вапаја, узвика и уздаха, што су облици једноставне потребе ѕа изражавањем, ослобођене сваког уопштеног садржаја и сваког спољашњег утицаја. Тиме експресионизам мења и темељну сврху уметности: она се мора окренути према унутрашњој моћи обликовања и стварати дела која узбуђују, која изазивају непосредан осећајни одзив и непосредно разумевање без било каквог образлагања. Због тога су експресионисти били склони разбијању логичног реда мишљења и говора, изражавању крајње сажетим реченицама с јаким звучним ефектима, метафорици и хиперболама, па и одређеној фрагментарности у обликовању. Дела настоје само нешто назначити изразима који изазивају утиске, сугерисати и ослонити се на одзив у машти читаоца.
Експресионизам је сродан футуризму, дадаизму и надреализму, па се често разматра и у оквирима авангарде. Осим књижевности захватио је сликарство музику, позориште, филм, а као најпознатији предстваници најчешће се помињу Георг Тракл (1887–1914), Готфрид Бен (1886–1956) и Франц Верфел (1890–1945), али многи теоретичари сматрају да се и у делима Франца Кафке (1883–1924), па још и у драмама Георга Бухнера (1813–, па касније и Аугуста Стриндберга (1849–1912) могу разабрати све особине тог правца.

GeorgTrakl

Георг Тракл

gottfried-benn

Готфрид Бен

И у хрватској књижевности теорија и пракса експресионизма јасно се разабирају у раним делима Мирослава Крлеже и, посебно, у песмама Антуна Бранка Шимића. У српској књижевности представници су Милош Црњански и Иво Андрић.

crnjanski an

Црњански, Селимовић, Андрић

Опште карактеристике:

  • негација импресионизма и објективне стварности;

  • презир према велеградском животу; презир прелази у очај и крик јер је велеград инкубатор беде;

  • осећање изгубљености, безизлаза и беде живота;

  • песник бежи у космичке даљине – свемир му се нуди као склониште за сан и фантазију;

  • истиче се унутрашњи свет човека – разочарења и трауме, разочарења и екстазе;

  • јавља се љубав према човеку, тј. према маси:

  • ритам реченице је динамичан и силовит;

  • инсистира се на слободном стиху;

  • боја и светлост су елементи у дочаравању унутрашњег стања;

  • присуство персонификације и синестезије.

Извор: Миливој Солар, Теорија књижевности са рјечником књижевнога називља, Службени гласник, 2012

Часлав Ђорђевић, Књижевност и српски језик, Нови Сад, 2002

линкови:

http://www.kcb.org.rs/Programi/Pesmanadan/Pesmanadannajava/tabid/1095/AnnID/1145/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

https://anaarpartblog.wordpress.com/tag/gotfrid-ben/

https://anaarpartblog.wordpress.com/tag/georg-trakl/

https://anaarpartblog.wordpress.com/tag/edvard-munk/

https://anaarpartblog.wordpress.com/tag/milos-crnjanski/

 
2 коментара

Објављено од стране на 29 јануара, 2016 инч теорија књижевности

 

Ознаке: , , , , , ,

2 одговора на “ЕКСПРЕСИОНИЗАМ

  1. tanjat

    29 јануара, 2016 at 11:15 am

    Baš je teško ovako jezgrovito predstaviti takav književno umetnički pravac. Ali ti jesi uspela. Pogledala sam i sadržaje ka kojima vode linkovi. Uvek postoji neko kome olakšaš posao 🙂 !

    Liked by 1 person

     
    • majaknjizevnost

      29 јануара, 2016 at 12:21 pm

      Hvala ti, draga Tanja. To je sve zbog učenika, trenutno to radimo i nije im baš lako, a pripemamo se i za Olimpijadu :)Da imam više vremena, bilo bi još bolje 😉 Ako dolaziš na Olimpijadu, baš bih volela da te upoznam. Ili na Republički zimski 🙂 Veliki pozdrav 🙂

      Свиђа ми се

       

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: