Битни елементи наше поезије биће храброст, смионост, побуна, екстаза и сање. Ми хоћемо да славимо агресивни покрет, немир, брзи темпо… Нема више лепоте, осим у борби… Ми хоћемо да величамо рат, који је хигијена света…
Књижевни правац који је основао Fillipo Tommaso Marineti (1876–1944), супротан естетицизму и култу лепоте, настојећи одредити нови, за велики део авангарде типичан уметнички идеал у којем би дошли до изражаја динамизам и активизам нове индустријске цивилизације.
Đovani Fatori
Marineti је у Манифесту футуризма (1909) изложио начела футуристичког схватања културе и програм футуристичке поетике. Та је поетика авангардна због наглашеног захтева за радикалним раскидом с књижевном традицијом, а целокупна култура окреће се слављењуновина индустријске цивилизације.
Fortunato Depero
Уместо идеала лепоте и чисте поезије, футуризам покушава одредити нови уметнички и животни идеал за који су битни смелост, побуна, дрскост и занесеност машинама, као и брзина и борба које би морале прожети сам живот, па тако и књижевност. У складу с тим, на плану израза футуризам предлаже стварање потпуно новог песничког језика, укидање интерпункције, наглашавање именица и инфинитива глагола, представљање спољашњих звукова и шумова, увођење потпуно неестетских знакова, као што су нпр. бројеви, те опонашање ритма машина.
Владимир Мајаковски
Осим у италијанској књижевности, футуризам је до већег изражаја дошао у руској књижевности, где су га заступали песници Владимир Мајаковски (1893–1930) и Велимир Хлебњиков (1885–1922). Посредно је футуризам утицао и на многе друге европске књижевности, углавном оним особинама које су заједничке с целокупном авангардом.
Велимир Хлебњиков
Основна обележја:
-
негација и рушење свега што је прошло и што би могло бити традиција и наслеђе;
-
култ машине и брзине – машина је ново божанство, а брзина права лепота света;
-
величање побуне против постојећег и рата као једине хигијене света (из чега ће се изродити милитаризам италијанских и немачких фашиста);
-
футуристи су за шамар и удар песницом свему што је малограђанско и учмало;
-
у поезију се уноси темперамент и диманика, под којом се мисли на енергију и жар певања;
-
употребљавају се неологизми, руше се стари облици стиха и користе се непоетске речи;
-
слави се револуција и борба против буржоазије, као и будући праведнији живот о којем се сања;
-
уметност се сасвим ставља у функцију живота.
Извор: Миливој Солар, Теорија књижевности са рјечником књижевнога називља, Службени гласник, 2012
Часлав Ђорђевић, Књижевност и српски језик, Нови Сад, 2002
http://www.poezijasustine.rs/vladimir-majakovski
http://futurizam.weebly.com/italijanski-i-ruski-futurizam.html
http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/10010
