RSS

Nikolaj Zabolocki ZAŠTO NISAM PESIMISTA

06 феб

Reč je sredstvo ljudskog opštenja. Reč crta u ljudskoj svesti spoljašnji svet i unutrašnji svet podjednako. Uz pomoć reči ja se obraćam ljudima. Reč, van međuljudskog opštenja gubi svoj smisao, postajući neobavezna.

Ja sam čovek, deo sveta, njegovo delo. Ja sam misao prirode i njen razum. Ja sam deo ljudskog društva, njegova jedinica. Uz moju pomoć i priroda i čovečanstvo preobražavaju sami sebe, usavršavaju, postaju bolji.

Ja, pesnik, živim u svetu čarobnih tajni. Posvuda me one okružuju. Biljni svet u svoj svojoj šarolikosti – ta trava, ti cvetovi, to drveće – moćno carstvo prvobitnog života, osnova svega živog, moja braća, koja me hrane i telom svojim, i vazduhom – svi oni žive zajedno sa mnom. Zar mogu da se odreknem srodstva sa njima? Promenljivost biljnog pejzaža, dodiri lišća i grana, igra sunca na plodovima zemlje – to je osmeh na licu mog druga, sa kojim sam vezan sponama krvnog srodstva.

Neuglađeni svet životinja, ljudske oči konja i pasa, dečiji razgovori ptica, herojska rika zveri, sećaju me na moje juče. Zar ga mogu zaboraviti?

Bezbroj ljudskih lica od kojih je svako – živo ogledalo unutrašnjeg života, fini instrument duše, prepun tajni – šta može biti privlačnije od stalnog druženja sa njima, posmatranja, prijateljstva.

Oku nevidljiva veličanstvena zdanja misli, koja se, podobno duhovima uzdižu nad životom ljudskog sveta, ushićuju me, jačaju u meni veru u čoveka. Napori boljeg dela čovečanstva, koje se bori sa bolestima ljudskog roda, koje se bori sa bezumljem bratoubilačkih ratova, sa podjarmljivanjem čoveka od strane drugog čoveka, odvažno proniče u tajanstva prirode preobražavajući je – sve su to znamenja nove, bolje etape života od vremena njegovog postanka. Složen i raznolik svet sa svim svojim pobedama i porazima, sa radostima i tugama, tragedijama i farsama, okružuje me, i ja sam jedna od njegovih delatnih čestica. Moja delatnost je moja umetnička reč.

Putujući po svetu čarobnih tajni, istinski umetnik uklanja sa stvari i pojava pokoricu svakidašnjice i govori svom čitaocu:

– To što si navikao svaki dan da gledaš, to, po čemu kliziš svojim naviknutim, ravnodušnim pogledom – zapravo nije svakidašnje, obično, uobičajeno, već puno čari, bogatog unutrašnjeg sadržaja, i u tom smislu – tajanstveno. Evo, ja skidam koprenu sa tvojih očiju: pogledaj svet, radi u njemu i raduj se što si čovek!

Eto zašto nisam pesimista.

Nikolaj Zabolocki, 1957

Preveo: Aleksandar Mirković

zab pesimista
 
1 коментар

Објављено од стране на 6 фебруара, 2016 in Заболоцки

 

Ознаке: , , , , ,

Један одговор на “Nikolaj Zabolocki ZAŠTO NISAM PESIMISTA

  1. tanjat

    7 фебруара, 2016 at 1:53 pm

    Mudrost, tako jednostavna.

    Liked by 1 person

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: