Česlav Miloš NIŠTA VIŠE

Trebalo bi jednom da ispričam kako sam  promenio

Svoja shvatanja o poeziji, i kako je došlo do toga

Da sebe danas smatram jednim od mnogih

Trgovaca i zanatlija starog Japana

Koji su raspoređivali stihove oko trešnjevih cvetova,

Krizantema i punog meseca.

 

Kad bih samo mogao da opišem kurtizane Venecije

Kako su u lođi zadirkivale pauna grančicom

I razmičući brokat i bisere svog pojasa

Oslobađale teške grudi i rumeni rub

Gde je zakopčana haljina ocrtavala trbuh

Tako živo kao što ga je video kapetan brodova

Što tog jutra stiže sa tovarom zlata;

I kad bih mogao da nađem njihove bedne kosti

Na groblju čije kapije podlokava mutna voda

Reč trajniju od njihovog poslednjeg češlja

Što u truleži pod nadgrobnim spomenicima,

                                    osamljen, očekuje svetlost,

Tada ne bih posumnjao. Iz nevoljne materije

Šta može da se dobije? Ništa, jedino lepota.

 

I stoga, moramo se zadovoljiti trešnjevim cvetovima

I krizantemama i punim mesecom.

 

Svedočanstvo poezije, Narodna knjiga, 1985