RSS

Драган Великић ЛЕКОВИТО ЈЕ ЗАГЛЕДАТИ СЕ У ПРОЗОР

30 апр

… Стојим на зиду подно Каштела, у зимском сумраку, загледан у двориште Виле Марије. Прозори у мојој соби су осветљени. Ко је тај неко ко сада живи у том простору? Ко се то наслонио на моју прошлост? Као што сам се ја наслањао на енглеске официре и на ону Италијанку. Каква моћна драматургија покреће приче! Када испари празан ход, шта остане? Слепи прозори. Умољчане ствари по орманима и фиокама. Анегдоте. Добро упаковане лажи настале препричавањима свега онога што јесте некада било. Много се хтело. Покушавало се безброј пута, одустајало још чешће. Дуго је сијао жар намере. Веровало се да је вечан. Да нема страха који га може охладити, стврднути у тескобу. Нико није крив што је испало другачије, што су заблуде једини поуздани експонати таштине. И зато, лековито је загледати се у прозор који је годинама рамио свакодневицу. Можда се открије ставка која недостаје, без које се не може успоставити рачун за кукавичлук, за промашаје. Ништа не приписивати другоме. Без великих речи којима би се ублажило признање; омогућило још једно бекство.

Сати капљу ритмом инфузије.

Драган Великић, Иследник, Лагуна, 2015.

(одломак из романа)

Gianfranco Manara

Gianfranco Manara

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на април 30, 2016 in Великић

 

Ознаке: , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: