Fazil Iskander – SVE ŽIVO ČEKA DA GA DOBROTA OPLEMENI…

U predstavama ogromnog broja ljudi um je mnogo privlačniji od dobrote. Tokom života čovečanstva propaganda uma bila je znatno delotvornija od propagande dobrote. Mi posedujemo ogroman spisak izuzetnih umova u istoriji čovečanstva, ali spisak ljudi izuzetne dobrote nemamo. Ljudi su se lako saglasili da je um korisniji od dobrote. Fazil Iskander – Iz beležnice Evo šta mi se desilo u detinjstvu. U našem dvorištu rastao je mlad dud, no bio je divalj i neplodan. Jednog dana otac mu je prišao noseći u ruci dve grančice pitomog, plodonosnog duda. Preda mnom je izvukao finski nož, rasekao na dva mesta stablo i u njih stavio grančice. – Sada ćete jesti dudinje, rekao je. Meni je to izgledalo kao fantazija. Kako sam se samo radovao i čudio kada se te godine, divlji dud, prekrio prekrio plodovima. A sada mislim: šta bi bilo kada bi na pitomi dud nakalemili divlji? Da li bi prestao da rađa? Iako se u to nimalo ne razumem, a nemam koga ni da pitam, zbog nečega sam čvrsto uveren da oplemenjeni dud ne bi prestao da daje plodove, to jest odbacio bi takav pelcer. Ako sam u pravu, onda sve živo u sebi nosi klicu spremnosti za „cvetajuću složenost“**. Tako je, mislim, ustrojena priroda, čak i čovek. Kakav veličanstven izvor optimizma! Sve živo očekuje pelcer oplemenjenog duda, drugačije govoreći, pelcer Dobra. Neplodnost je divlje stanje koje u sebi, ipak, nosi zametak spremnosti da primi plodonosni pelcer. Znači, u svim životnim teškoćama, sve živo, svagda očekuje oplemenjujući pelcer. Sve živo zna o naporima Dobra i sa strpljivom nestrpljivošću ih očekuje.

Fazil Iskander – Iz beležnice

Preveo: Aleksandar Mirković

**Konstantin Leontjev (1831-1891) – teorija o fazama razvoja civilizacije. Civilizacija počinje prvobitnom jednostavnošću (mladost), zatim nastupa cvetajuća složenost (zrelo doba) i kraj civilizacije, kada gubi svoju unutrašnju strukturu u fazi stapajućeg uprošćavanja.