RSS

Јосиф Бродски ЈУЛСКИ ИНТЕРМЕЦО

29 јул

 

Пријатељу Д. Ђ. – преводилац

 

Девојке, које смо варали,

са којима смо спавали,

пријатељи, са којима смо пили,

рођаци, који су нас хранили и облачили,

браћа и сестре, које смо тако волели,

познаници, случајни суседи на спрату изнад,

наши школски другови, наши учитељи, да, сви заједно –

зашто их не виђам више.

где су нестали.

 

Приближава се јесен, која по реду, приближава се јесен,

нова јесен у лишћу чудно, непознато шуми,

ево, опет преда мном пролазе, пролазе ноћу,

у белом светлу прекрасног дана, непозната ми лица.

зар су сви они мртви, зар је то истина,

свако ко ме је волео, варао, тако се смејао,

зар не чујем у даљини крик свога брата,

зар су они отишли,

а ја остао.

 

Овде, сам, између старих и нових улица,

пролазим сам, никога више не срећем,

не могу више да се пењем чистим уским степеницама

и туђи станови звоне над мојим болом.

 

То звони, звони над мојим плачем,

на нове, које по реду, љубави се навикавам, на губитке,

на непозната лица, туђу галаму и на нова одела,

звони, само звони, затварај врата преда мном.

 

Шуми нада мном, својим новим, широким крилом,

треси се пода мном, бацај моју сенку

својим каменом тврдим,

светлим каменом својим сијај из мрака,

а мене остави, остави ме

мојим мртвима.

 

Јосиф Бродски, 1961.

 

Превод: Александар Мирковић

Vincent van Gogh 29

Vincent van Gogh

 

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на јул 29, 2016 in Јосиф Бродски поезија

 

Ознаке: , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: