RSS

Раде Драинац РАСТАНАК У ЛУЦИ

20 окт

Међу острвима, у сутон, промичу бели бродови.

Ноћ кад падне коралне шуме на небо се пењу.

И отуда букте ко румени снови.

Немо стиснусмо руке у последњем виђењу,

Баш кад је сутон на луку пао,

Да нико од нас више ништа не зажали

Што је од себе дао.

 

Сада носиш у руци заставу моје душе.

Око тебе лепршају речи као галебова крила.

А кад из увале ветрови у морским боровима запевуше,

Да ли ћеш ми некад рећи шта си снила

Те ноћи без мене,

Те ноћи као свила,

Када је месечина сваки твој корак претварала у пламен

Низ терасе камене?

На палубу су слетеле камене птице.

На димњаку месец безбрижно снива.

Док пловим, плаветнило ми разједа лице

Што се слапом, на обали, низ оливе слива.

 

Као шкољку под каменом,

Срцем сам те увио.

Реци! Шта би мој живот био

Да нисам љубио?

drainac

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на октобар 20, 2016 in Драинац

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: