RSS

Месечне архиве: новембар 2016

Октавио Паз РУКОПИС

Док перо хартијом пише

у било који самотни час,

ко ли га води?

Коме ли пише онај који пише мноме,

обали сазданој од усана и сна,

смиреном брегу, заливу,

рамену да се заборави свет засвагда?

 

Неко пише у мени, покреће ми руку,

одабира реч, зауставља се,

колеба се између плавог мора и зеленог брда.

Слеђеним жаром

проматра оно што пишем.

Њега све сажиже праведна ватра.

Али тај судија такође је жртва

и док ме осуђује, осуђује себе:

никоме не пише, никога не зове,

исписује себе самога, у себи се заборавља,

искупљује себе, и постаје ја.

 

Превод: Бранислав Прелевић

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979.

rukopis

 
1 коментар

Објављено од стране на новембар 27, 2016 in Паз

 

Ознаке: , , , ,

Љубомир Симовић МАСКЕ

Свако лице с којим се суочиш само је маска,

Испод које се бели друга маска,

Испод које се црни трећа маска,

Испод које се цери четврта маска ⁄… ⁄

 

А твој страх са сваком маском коју скинеш, расте,

Јер већ почињеш да слутиш која се маска крије,

И која те маска чека,

Иза последње маске!

Маске, Планета Дунав, Београд – Смедерево: Београдска књига – Смедеревска песничка јесен, 2012.

maska.jpg

 
1 коментар

Објављено од стране на новембар 24, 2016 in Симовић

 

Ознаке: , , , ,

Љубомир Симовић МОЛИТВА ЗА БУЂЕЊЕ ИЗ РУЖНОГ СНА

„Помози ми, Господе, да се пробудим

Из сна у коме лептир купусар не зна,

А ја немам начин да му докажем,

Да ова главица није главица купуса!”

 

Молитва за буђење из ружног сна, Планета Дунав, Београд – Смедерево: Београдска књига – Смедеревска песничка јесен, 2012.

kupus

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 23, 2016 in Симовић

 

Ознаке: , , , ,

Гинтер Кунерт ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ

Све је могуће и

истовремено је све немогуће.

Само нам је још природа остала

или оно што је

остало од ње. Око нас

удобно камење блажених претеча

чија је будућност

досегла до оностраности.

 

Наш је дан

који ником не припада. Седимо

у црној светлости

једемо отров пијемо киселину

ми мислимо ми живимо

и померамо последице

за сутра

кад опет је више могуће

и још више немогуће

кад опет смо такви

какви ће сви бити:

 

надаље скрпљено дело

неутешно недокинуто

коначно бескорисно

остатак

који се прећуткује.

 

Превод: Стеван Тонтић

 

Судбинска опомена, Агора, Зрењанин, 2016.

kunert-2

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 13, 2016 in Кунерт

 

Ознаке: , , ,

Бела Хамваш О КЊИГАМА

Било шта да човек чита, он самог себе чита. Било шта да разуме, само може да разуме основе онога што је он сам. У веселим књигама човек се радује сопственој веселости, у тужним књигама тугује над сопственом тугом. Књиге у којима аутор жели да се уздигне по цену унижавања других буде у другима инстинкт уздизања по цену унижавања других.

Мера књиге је како се човек лако спријатељи с њом и колико се тешко растаје од ње. Дешава се да једно време мора да је остави на столу, да се згреје, јер је недружељубива, и тешко је на њу навићи. То је смрт књиге. Дело према којем осећаш неповерење никада нећеш прочитати. Друга је, пак, таква да ако је украдем, суд би ме ослободио, јер би пресудио да се таквом искушењу не може одолети.

 

Превод: Сава Бабић

 

Хамвашев бревијар, Дерета, Београд, 2001

hamvas-1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 12, 2016 in Хамваш

 

Ознаке: , , ,

Октавио Паз УНУТРАШЊОСТ

Зараћене мисли

Хоће да ми распрсну чело

 

Стазама птичјим

Рукопис напредује

 

Рука размишља гласно

Једна реч дозива другу

 

Листом по коме пишем

Стижу и одлазе бића која видим

 

Корњача стол књига

Свијају крила и одмарају

 

Упалише се светиљке већ

Ко лежај се отвара и затвара час

 

Са црвеним чарапама и бледим лицем

Улазите ти и ноћ

 

Превод: Бранислав Прелевић

 

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979.

paz-3

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 5, 2016 in Uncategorized

 

Ознаке: , , , , , ,

Октавио Паз ПЕСНИК

  • Музика и хлеб, млеко и вино, љубав и сан: бесплатно. Велики смртоносни загрљај противника који се воле: свака рана је извор. Пријатељи добро оштре своје оружје, спремни за завршну распру, распру ка смрти за цео живот. Крстаре кроз ноћ спојени љубавници, звезде и телеса здружени. Човек је храна човекова. Знање се не разликује од снивања, снивање од чина. Поезија је запалила ватру свим песмама. Престаше речи, престаше слике. Укинуто растојање између имена и ствари, именовати значи стварати, а маштати – рађати.

  • Привремено, узимај штап, теориши, буди тачан. Плаћај своју цену и стичи своју плату. У слободним часовима паси до распукнућа: има големих брда часописа. Или се накриви сваке вечери на сто кафеа, са језиком натеченим од политике. Ћути и гестикулирај: све је исто. У неком граду већ су припремили твоју казну. Нема излаза који не води срамоти или стратишту: имаш снове сувише јасне, потребна ти је чврста филозофија.

Превод: Бранислав Прелевић

Лукови, Реч и мисао, Рад, Београд, 1979

paz-2

Geoffry Johnson

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 5, 2016 in Паз, Uncategorized

 

Ознаке: , , , , ,