За М.
Куд год да кренем, ја угледам тебе.
На свакоме зиду цртам твоје лице.
Као дете мајку, као Нарцис себе,
Траже те моје руке и зенице.
Ушла си у моја свитања и ноћи,
Пронела бакље кроз подруме доње;
Свему разлог дала – дерту и самоћи.
Сребрне кочије и крилате коње
Вратила у мртве, дроњаве улице.
У том сну и чуду окрилатих и ја,
Комична луда, уморна од свега.
Заволех своје позне несанице
И мисли дивље, без страха и стега.
Срећан док траје ова чаролија.
ПЕСНИЧКИ МЕРИДИЈАНИ СМЕДЕРЕВА, XLVII међународни фестивал поезије, Смедерево, 2016
Николета Томас Каравиа
препознавања 