RSS

Иван В. Лалић ДОКОНО ВЕЧЕ

02 мај

Ево га, љупко вече изнад града,

Вече са лицем звезданог дечака,

Отвара прстом жуте очи града

На улицама меканим од мрака.

 

А мрак се шири као мрља уља,

Ко напуштену штенад сенке плави.

Доконо вече сијалице љуља

Док људи журе, озбиљно ко мрави.

 

Увече каткад куће су прозирне,

Људи ко рибе за стаклом се мичу;

Пролазник неки застане, па вирне,

И све то личи помало на причу.

 

И небо буде више тамноплаво,

Прозори светле много више жуто.

Све је то цртеж што га чупоглаво

Направи дерле; с љубављу ал круто.

 

Човек се сећа својих играчака,

Водених боја, оловних војника;

Спомен је влажан од плавога мрака

И жив ко прва књига пуна слика.

 

Али, не ваља размишљати тако.

Град као мачка пролазнике њуши,

Не воли много да улицом свако

Листа по својој и његовој души.

 

Цртеж оживи, па га нема више,

Сви пролазници са места се крећу,

Доконо вече сијалице њише

И под њима се познаници срећу.

 

Човек се опет сећа играчака;

Последњу овој вечери је дао.

А улице су мекане од мрака

И човек пипа зид да не би пао.

 

ВРЕМЕ, ВАТРЕ, ВРТОВИ, Завод за уџбенике и наставна средства, 1997

војо станић

Војо Станић

 
2 коментара

Објављено од стране на 2 маја, 2017 инч Иван В. Лалић

 

Ознаке: , ,

2 одговора на “Иван В. Лалић ДОКОНО ВЕЧЕ

  1. aleksandranm

    3 маја, 2017 at 3:58 pm

    prelepo je prelepo. i staniceva slika volim i njega bile mu slike nedavno u galeriji rts

    Liked by 1 person

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: