RSS

Иво Андрић О ЗАНОСУ И ПРЕЗИРУ

15 авг

***

Једна млада професорица враћа се одушевљена са изложбе гоблена. На Кнез Михаиловој улици сретне неког свог даљег рођака, бившег трговца „гросисту“. У свом заносу она не може да првом познатом човеку на ког је наишла не каже нешто о лепоти оног што је малопре гледала. Заборављајући с ким говори, она препоручује бишем „гросисти“ да свакако оде и види ту изложбу.

‒ Шта имам да гледам кад не могу да купим? ‒ одговара бивши трговац зловољно.

А млада жена му каже насмејано:

‒ Па не можеш да купиш ни залазак сунца, а ипак је лепо.

‒ А то ја не гледам! ‒ рече бивши трговаца са истинским презиром и са неким чисто личним огорчењем против таквих ствари.

Опраштају се расејано. Млада жена иде даље, и у свом заносу заборавља одмах трговца и разговор са њим. Јер ако је он неприступан лепоти, и њен занос је отпоран према његовом тупом презиру, и држи му равнотежу.

 

Свеске, Сабрана дела Иве Андрића, Свеска седамнаеста, Београд, 1981.

 

zalazak sunca

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 15 августа, 2017 инч Андрић

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: