RSS

Димитрије Митриновић ADAGIO DOLCE

16 дец

Светињом мира вечер шуми плава,
Док мртва зора у даљини руди,
И тиха радост у души ми буди,
Кȏ сјетан мирис, што га дише трава.

У снену цв’јећу почива ми глава,
А мисли блуде куд и душа жуди,
Нејасан бол ми ишчезну из груди,
И ја сам срећан. Сан је или јава;

Љепоте светост душу снену носи,
Са душе чама мутна ми се гони
И сјетно миље у души ми роси…

Тада се и ја опраштам са болом,
Звук среће докле из љепоте звони,
И плава вечер слатко шуми долом.

Босанска вила, 1906.

 

Anna Silivonchik

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 16 децембра, 2017 in Митриновић

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: