RSS

Бранко Миљковић КРИТИКА МЕТАФОРЕ

04 јан

Две речи тек кад се кажу додирну се

И испаре у непознато значење

Које с њима никакво значење нема

Јер у глави постоји једна једина реч

А песма се пише само зато

Да та реч не би морала да се каже

Тако речи једна другу уче

Тако речи једна другу измишљају

Тако речи једна другу на зло наводе

И песма је низ ослепљених речи

Али је љубав њихова сасвим очигледна

Оне живе на рачун твоје комотности

Све су лепше што си немоћнији

А кад исцрпеш све своје снаге кад умреш

Људи кажу: богаму какве је тај песме писао

И нико не сумња у реч коју ниси рекао

 

miljkovic

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4 јануара, 2018 in Миљковић

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: