RSS

Николај Берђајев ТАМНА И ПРОСВЕТЉЕНА СЛОБОДА

01 феб

Не постоји никаква пропорционалност између страдања људи и њихове грешности. Више страдају бољи него лошији. Остају необјашњени периоди богонапуштености у историјском и индивидуалном животу. Објашњење страшних катастрофа у људском животу Божјим гневом и казном је неодрживо. Страшно је тешко оправдати и објаснити свеприсутност свемогућег и преблагог Бога у злу, куги, колери, патњама, у ужасима ратовања, револуција и контрареволуција. Схватање деловања Божјег Промисла у том свету зла и страдања мора бити превредновано. Далеко правилније мисли Кјеркегор, да Бог остаје инкогнито у свету. Тим светом не управља Бог, већ кнез света по својим законима, законима света, а не законима божјим. Тај свет је више потчињен царству Ћесара него царству Духа. Обраћање живом Богу могуће је схватити тек есхатолошки: „Да дође Царство Твоје“. Њега још нема. Свет објеката, свет феномена, с нужношћу која у њима влада, тек је спољашња сфера, али је иза њега скривена дубока веза с Богом. Не треба мислити да Бог нешто узрокује у том свету, слично силама природе да управља и влада попут царева и државних власти, да детерминише живот света и човека. Не треба замишљати у односу на Бога у историјском процесу, у историјској нужности. То вуче за собом потпуну промену учења о Промислу. Благодат није сила која делује споља. Она је сила која открива божанско у човеку. Између слободе и благодати нема противречности, благодат је тек просветљена слобода. […] могуће је супротставити зло и материјализацију и претходну нестворену и зато недетерминисану слободу, ирационалну слободу. Али слобода може да постане просветљење и обоготворење. Зато у историји света и човека могу деловати ирационалне силе, тамна слобода која порађа нужност и насиље. Али, делује и просветљена слобода, делује и сила божанска. […] Подједнако је лажно видети свуда у свету тријумф зла, ђаволских сила и видети прогресивно откривање и владавину божјих сила. Дух се у историјском процесу не открива прогресивно и тријумфују очигледни и зли процеси, али потребно је видети свуда могућност зачетка и надахнуће духа и духовног царства. Однос човека према Богу представља драматичну борбу између царства Духа и царства Ћесара, пролаз кроз дуализам у име крајњег монизма који се може откривати тек есхатолошки. Тема се компликује односом човека према космосу.

 

Царство духа и царство ћесара, Светови/ Добра вест, Нови Сад, 1992.

 

Efim Volkov

Ефим Волков

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 фебруара, 2018 инч Берђајев

 

Ознаке:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: