RSS

Месечне архиве: март 2018

Десанка Максимовић ПЕСМА ЗА МЕНЕ, ПЕСМА ЗА ТЕБЕ

Потребно ми је много сунца,

и то и ноћу, једно да ме сусреће,

једно да за мном светлост баца,

у понору једно дубоком,

једно да носим у руци

кад од јада не видим прст пред собом.

 

Потребно ми је много нежности,

и то сваког дана, и много од милоште речи:

потребно ми је примирје

између срца и сећања

између неба

и бола који пред њим клечи.

 

Потребна су ми добродошлицом озарена

лица многа,

и то сваког трена,

потребан ми пријатељ и то што већи,

потребни су ми мостови висећи

преко мржње,

преко неспоразума непремостивога.

 

desanka 2

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 30, 2018 in Десанка Максимовић

 

Ознаке: ,

Марин Сореску ТРАГОВИ

Хтео бих да бежим
Да нестанем и да сам себе тражим.
Идем стопама твојим
И за трепавицама трагова твојих кроз ваздух.

 

trag

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 30, 2018 in Сореску

 

Ознаке: , ,

Драган Лакићевић ПЕСНИЧКИ МАТИНЕ

У свечаној дворани Карловачке гимназије

Пред много ученика

И неколико наставника

Матија Бећковић говори своје песме

 

Речи се разлетеле –

Слуте да је у близини Стражилово

 

Кроз високи прозор школске палате

Виде се скеле – уређује се фасада старе зграде

 

Одједном одозго

Низ скеле силази радник

Носи неку алатку

Четку, чекић, длето, мистрију

 

Можда то с неба силази

Неко ко разведрава многа лица –

Да ослушне поезију

Која је, у ствари, о њему написана

 

Песма је настала 09. марта 2018, на Филолошким сусретима, док је Матија Бећковић говорио своју поезију ђацима и професорима Ваљевске, Филолошке гимназије из Београда и Карловачке гимназије.

 

DSC_0842

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 30, 2018 in Лакићевић

 

Николина Дикић ИСТИНА

У одсјају једног трена обаспу нас звезде

Схватамо да је љубав глас срца

Да  душа не расте кроз туђе ране

 

Проналазимо истину  живота

Кад у очекивању  не леже

Одрази искварене злобе

 

Урањамо у слободу постојања

Са мишљу да смо почаствовани

Да живот следимо на периферији свемира

 

 

Николина Дикић 1-6, ученица Карловачке гимназије

 

истина

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 30, 2018 in Дикић, ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

 

Ознаке:

Иво Андрић ОГОВАРАЧКЕ РЕЧИ…

Људи се навикну да дишу отрован ваздух, да оговарани од свих сваког оговарају. И живе у том свету, имуни, задовољни и дуговечни. Само изузетно и само за оног ко у том оговарању не учествује, може понекад нека оговарачка реч да буде претешка и кобна и да човека, у зао час, погоди на зло место.

 

renoar

Renoar

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 24, 2018 in Андрић

 

Ознаке:

Светислав Стефановић СКЛАД

Понекад отпловим на крилима звука

У чаробни свет, о коме ухо сања.

Не мирише тамо дах цветних јабука,

Нит се смеје сунце измеђ родног грања.

 

Једва чула слуте изглед таме томе свету.

Дочарат га зна тек у бојама сјајним

Душа сам кроз сан о чаробном лету.

Тада га назирем неким чулом тајним.

 

Чулом једним општим, које бића спаја.

И ја своју душу живо ћутим истом

Тад, кад она тоне у души бескраја

Ко маглице прамен у етеру чистом.

 

Осећање то је што уметник има

У часове чудне првог надахнућа.

Још не позна море, тек га хвата плима,

Ил чежњиве сени ранога сванућа.

 

Захвати му душу чежња, која ствара

И која убија, чежња сваког бића –

Оставља што има да ново дочара,

Срећно тек у слутњи незнаног открића.

 

И животу што је ко низ одношаја

Међу бројевима разних величина,

Тад број сваки има чезнуће бескраја,

И тон сваки мре сред небесних пучина.

 

sklad

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 24, 2018 in Светислав Стефановић

 

Ознаке: ,

Едмунд Спенсер О ЛЕПОТИ ДУШЕ

Тако свака душа, што је чистија

и што више небесног сјаја има,

тим лепше обличје даје телу,

да у њему станује и тим лепше га украшава

веселом дражи и угодном појавом.

Јер душа је форма и даје је телу.

 

wiliam Godward

William Godward

 
Оставите коментар

Објављено од стране на март 21, 2018 in Спенсер

 

Ознаке: