RSS

Светислав Стефановић СРЕЋА УСАМЉЕНОСТИ

03 мар

Без крова остах, ко бескућник прави

По граду идем, пустом, заспаломе,

И нигде никог на том путу моме,

Ни живе душе да ми се појави.

 

Празно је све до звезда ситни’, бледи’.

Усамљен, презрен, гоњен, без свог гнезда,

Блудим под сјајем ситних, бледих звезда,

Што сјају и кад нико их не гледи.

 

И докле оне сјају са свог трона,

Тихо и немо и без осећања,

Дира ме та осамност милиона

 

Њиних, и схваћам срећу тиху, свету,

Што ја и за њих имам осећања,

 Док носим душу на крст разапету.

 

Childe Hassam

Childe Hassam

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 3 марта, 2018 инч Светислав Стефановић

 

Ознаке: , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
<span>%d</span> bloggers like this: