RSS

Светислав Стефановић СКЛАД

24 мар

Понекад отпловим на крилима звука

У чаробни свет, о коме ухо сања.

Не мирише тамо дах цветних јабука,

Нит се смеје сунце измеђ родног грања.

 

Једва чула слуте изглед таме томе свету.

Дочарат га зна тек у бојама сјајним

Душа сам кроз сан о чаробном лету.

Тада га назирем неким чулом тајним.

 

Чулом једним општим, које бића спаја.

И ја своју душу живо ћутим истом

Тад, кад она тоне у души бескраја

Ко маглице прамен у етеру чистом.

 

Осећање то је што уметник има

У часове чудне првог надахнућа.

Још не позна море, тек га хвата плима,

Ил чежњиве сени ранога сванућа.

 

Захвати му душу чежња, која ствара

И која убија, чежња сваког бића –

Оставља што има да ново дочара,

Срећно тек у слутњи незнаног открића.

 

И животу што је ко низ одношаја

Међу бројевима разних величина,

Тад број сваки има чезнуће бескраја,

И тон сваки мре сред небесних пучина.

 

sklad

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 24 марта, 2018 in Светислав Стефановић

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: