RSS

Ралф Валдо Емерсон ДРУШТВО И ОСАМА

01 апр

[…] Мало се супстанци појављује у чистом облику у природи. Оне природе које могу на светлу дана подносити грубе поступке света морају бити средње и просечне структуре као што су железо и со, атмосферски ваздух и вода. Али постоје метали, као што су калијум и натријум, који се морају држати под слојем нафте да би остали чисти. Такви су таленти усмерени на неку специјалност коју врхунац цивилизације гаји у срцу великих градова и у краљевским одајама. Природа штити свој властити рад. Светској култури су неопходни људи попут Архимеда или Њутна; зато их она чува помоћу извесне неосетљивости. Да су они били добри другари, да су волели плес, пиво и клубове, ми не бисмо имали сферну теорију нити математичке принципе. Они су имали ту потребу за изолацијом коју геније осећа. Сваки мора да стоји на свом стакленом троношцу,  ако жели да сачува свој електрицитет. Чак и Сведенборг, чија је теорија свемира заснована на наклоности и који проклиње до замора опасности и грехе чистог интелекта, присиљен је да истакне један необичан изузетак: „Постоје исто тако анђели који не живе заједно с другима, него су одвојени, кућа од куће: ти анђели живе усред неба јер су то најбољи анђели.“

Потреба осаме је дубља него што смо до сада рекли. Видео сам много филозофа чији су светови довољно велики за само једну особу. […] Није чудо што су наша друштва тако мала, кад свако има своју целу главу.

[…] Ставите заједно мноштво људи и дајте им слободу да разговарају. Они ће се брзо сами распоредити у скупине и парове. Они најбољи се оптужују због неприступачности. Тачније би било рећи да се они издвајају као уље од воде, као деца од старих људи, без љубави или мржње, само у потрази за себи сличним. Било какво уплитање у сродности би створило сапетост и гушење. Сваки разговор је експеримент из магнетизма. Знам да је мој пријатељ речит, а ви знате да не може изговорити реченицу: све је то зато што смо га видели у разним друштвима. Бирајте своје друштво или немојте позивати никога. Метните заједно Стабса и Колриџа, Квинтилијана и тету Миријам, па ће се сви они бедно осећати. То онда постаје импровизовани Синг Синг изграђен у салону. Пустите их да сами себи потраже друштво па ће бити весели као врапци.

[…] Осама је непрактична, а друштво погубно. Морамо држати главу у једноме, а руке у другоме. Услови су испуњени ако сачувамо своју независност, а ипак не изгубимо своје саосећање. Тим прекрасним коњима треба управљати вештим и спретним рукама. Треба нам таква осама која ће захтевати да се придржавамо њених откровења када смо на улици и по палатама, јер је већина људи заплашена у друштву, па вам у поверењу говоре добре ствари, али им не остају верни у јавности. Но немојмо бити жртве речи. Друштво и осама су варљива имена. Није од значаја околност да ли се састајете са више или мање људи, него спремност саосећања, а здрав дух ће развити принципе из властитог опажања, са све чистијим узлетом према праведном, довољном и апсолутном, и прихватиће друштво као природни елемент на који те принципе треба применити.

 

1870.

 

Превод: Звонимир Радељковић

Друштво и осама, избор из дневника и есеја. Сарајево: Веселин Маслеша. 1987.

 

Eugene de Blaas

Eugene de Blaas

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 априла, 2018 инч Емерсон

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
<span>%d</span> bloggers like this: