RSS

ПЕВАЊЕ И МИШЉЕЊЕ

10 јун

***

Улога песника је да каже не оно што се заиста догађа, већ оно што би могло да се деси у категорији вероватног или нужног. Предност треба дати оном што је немогуће али што не може да убеди… Немогуће које може да убеди пожељније је од нечег што не може да убеди, па било оно и могуће.

Аристотел

 

***

Поезија, и уметност уопште, јесте наговештавање. Као таква, она може бити делом превазиђена разумским искуством. Али уметничко дело самом својом суштином наговештава оно што ће вечно измицати искуственој провери.

Гете

 

***

Поезија никад нема сврху изван себе, иако изван себе побуђује осећање које је у њој самој… Ниједна врста песништва није мање од ње подређена принуди. Њој су најсмелија одступања од уобичајеног следа мисли дозвољена, јер је ту важно само да има неке повезаности у души песника или слушаоца, а не објективно изван ње.

Шелинг

 

***

Песник није учењак који људима нуди објективан поглед на свет. Него човек, који им датује свој, субјективни доживљај света. Кад он отвори уста осећамо да смо у близини тајне, која је неизрецива у научним појмовима.

Шушњић

 

***

Песник не излаже неко учење и не разрађује неку идеју о свету, већ ствара утисак и низ духовних стања која релазе једно у друго без оштрих резова и ломова, осећањима и искуствима која се тешко могу одредити и разврстати, повезати у систем и објаснити теоријом.

Шушњић

 

***

Наше мишљење треба јако да мирише – онако као што житно поље мирише за летњих вечери. Колико нас данас има чула за тај мирис?

Хајдегер

 

***

Песме воле само деца и мудраци. Први у песничким мислима виде шарене слике, а други у тим шаренима сликама виде дубоке мисли.

Дучић

 

***

О песницима се могу рећи или само обичне ствари, или само необичне заблуде; зато ко о њима не каже оно прво, у опасности је да каже само оно друго.

Дучић

 

***

Песма је чудесно ткање, које има своју основу и своју потку. Овде је ткање метафора за преплитање видљивог и невидљивог, стварног и могућег, људског и божанског. Песник не може да прихвати чињеницу да су ова два света тако раздвојена и страна, од тела одвојена глава: у његовом духовном оку могу се видети зачуђеност и питања. Зато он у својим песмама сабира, повезује и уједињује, јер је данашњи свет опседнут разликама и деобама.

Шушњић

 

***

Песници су смртници који, озбиљно певајући о богу вина, слуте траг одбеглих богова, остају на њиховом трагу и тако сродним смртницима крче пут ка обрту… бити песник у оскудно време значи: певајући пазити на трагове одбеглих богова. Зато песник у време светске ноћи изриче оно што је свето.

Хајдегер

 

Из књиге Ђура Шушњића, ОГЛЕДИ О СКРИВЕНОЈ СТРАНИ СТВАРИ, Београд: Службени гласник, 2012.

 

roden

Ogist Roden

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10 јуна, 2018 инч Шушњић

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
<span>%d</span> bloggers like this: