RSS

Милутин Бојић ОДБЛЕСАК

01 јул

Вратила си ми дане белих ружа,

Донела љубав искрену и чедну,

Да сањам, кад ми очи прошлост хтедну,

Румен, што жудно чар младости пружа.

 

И, пуне сунца, твоје очи пише

Бездан сазнања с усне пуне лажи,

Васкрсав нежност, која око влажи,

Јер даси Бога из твог недра бише.

 

У врт где леже испијене чаше

На рпи цвећа и згажена грања,

Ти блесну сунце свесног осећања,

Да дани крина мађиски се збраше.

 

Кад у мрак падне идол славом сливен,

Тужно зацвили логор оголео,

Признаћу тајом, сам у себи скривен,

Да сам те, више но што знаш, волео.

 

Edvard Munch

Edvard Munch

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1 јула, 2018 инч Бојић

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: