Како да обезбедимо уочљивост и несумњивост разлике између метафоричке и дословне употребе језика; како да убедимо читаоца у потребу да се непрестано враћа тој разлици; и напослетку, како да помогнемо неким критичарима да на основу те разлике, а не нечега другог, дефинишу намере којима је мотивисан неки песнички поступак, пре него што би почели да копају тамо где је све на површини или да утабавају тамо где је нешто можда и предубоко затрпано? Контекст, кажу они надмоћно и сажаљиво.
Белешка уз ненаписану песму, О песницима и о поезији, Бања Лука: Глас српски, стр. 141–156.
