На Земљи
сурово малој
живео је
човек мали.
Имао је посао
мали.
И врло малу ташну.
Добијао је и плату
малу…
И једног –
прелепог јутра –
закуцао му је на прозор
мали,
да кажемо,
рат….
Аутомат су му дали
мали.
Чизме су му дали
мале.
Шлем су му дали
мали
и мали –
по броју-
шињел.
…А када је пао –
ружно,
неправилно,
у крику јуриша
искрививиши уста,
на целој земљи
није било довољно
мрамора
да се исклеше тај момак
у пуној величини!
1969.
Роберт Рождественски
Препевао: Александар Мирковић
препознавања 