RSS

Октавио Паз СУСРЕТ СА ПРАСТАРОМ СВЕТЛОШЋУ…

04 нов

***

Сваки дан пролазимо истом улицом или истом баштом; сваке вечери очи нам се сударају с розикастим зидом, направљеним од цигле и градског времена. Изненада, неког дана улица избија на други свет, башта се управо рађа, уморни зид покрива се знацима. Никад их нисмо видели и сами смо запрепашћени  што су такви: толико и тако збуњујуће реални. Сама њихова компактна стварност наводи нас да посумњамо: да ли су ствари такве или су другачије? Не, то што видимо по први пут већ смо видели раније. На неком месту, где можда никад нисмо били, већ је постојао зид, улица, башта. Затим изненађеност смењује носталгија. Чини нам се да се присећамо и желели бисмо да се вратимо тамо где су ствари увек такве, окупане прастаром светлошћу, и истовремено, тек рођеном. И ми смо отуда. Некакав дашак нам милује чело. Очарани смо, стојимо без даха у непомичном предвечерју. Нагађамо да смо од оног света. То се враћа ранији живот.

Превод: Радоје Татић

Из есеја Друага обала, ЛУК И ЛИРА, Просвета, Београд. 1990.

 

paz 1

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 4 новембра, 2018 in Паз

 

Ознаке: ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: