RSS

Александар Сергејевич Пушкин ТАЉИГЕ ЖИВОТА

10 нов

Мада је некад тешко бреме,

У покрету су кола лака.

Кочијаш смели, седо време,

Седи и вози без престанка.

 

Ујутро скочимо у кола

И, спемни на све што ће бити,

Презирућ мир и чари стола,

Вичемо: брже!…

 

Али у подне тако није.

Растресени смо; сад нас брину

И успони и провалије,

Вичемо: лакше, будалино!

 

Док наша кола јуре исто,

Предвече већ смо равнодушни:

Дремамо до свог коначишта —

А време тера коње здушно

 

1823.

Препев: Миодраг Сибиновић

 

Otto Eerelman

Otto Eerelman

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 10 новембра, 2018 инч Пушкин

 

Ознаке: , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: