Алекса Вилић КОИ РИБИЦА

КОИ РИБИЦА

(дан)

 

пробудио сам се уз оштар мирис

мокрих борових иглица око себе

био сам потпуно наг над својом срамотом

остављен међу једнином човека и множином лица

не схватајући њихову пожуду а своју још мање

нар се распрснуо у руци попут проливене крви царске

сатови су се заледили

а време постало вриштећа статуа бола

осетим руку како ме пружа у наручје и привид сигурности

спектар боја ми бљешти пред очима

а ја имам слободу

да будем и останем веран самом себи

имам слободу

да волим и будем вољен

 

 

 

 

КОИ РИБИЦА

(ноћ)

ноћ ме је прогонила као одметника свемира

тражила ме док смо се играли жмурке

звезде су ме криле међу својим бојама

данас сам зелен, а јуче сам био плав

морнарска мрежа ми се заплела међу ноге и ја посрћем

и коначно падам и гутам прашину која се подигла око мене

тамо где је туга мени је осећај познат

у најдубљем делу мојих стварања

обузима ме језа од нашег поновног сусрета

падају капљице црне тинте за сваким њеним ходом

а ја сам само желео да будем слободан

да осетим ветар како ми струји покрај лица

и мирис орхидеја које цветају

да осетим додир туђе руке на мојим раменима

да ме не буде срамота самог себе

да моја песма свира само мени док је не истерам

из просторије моје душе

да се надам да свет постаје боље место

да имам слободу

да ми буде пружена рука страха

коју не желим да прихватим

 

Aлекса Вилић, ученик 2-2 разреда Карловачке гимназије, освојио је 1. награду за поезију на литерарном конкурсу „Вук Милатовић“ у организацији Филолошке гимназије из Београда.