RSS

Стеван Раичковић РУКЕ БОЛА

07 јан

Дај речи густе ко смола
И речи као крв неопходне
За наше празне руке бола
Подигнуте у светло подне.

 

Дај ону страшну реч што тоне
Још непробуђена у мрак меса
Од које груди мукло звоне
Као негледана кап небеса.

 

Дај речи које имају тело
И у телу срце црвено,
Све оне које ће горко чело

 

Наћи у свету разбијено.
Дај речи горде ко мач топола
За наше празне руке бола.

 

andr

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 7 јануара, 2020 in Раичковић

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: