RSS

СВЕТОСАВСКИ КОНКУРС ЕПАРХИЈЕ СРЕМСКЕ 2020. ГОДИНЕ – награђени радови

28 јан

СВЕТОСАВЉЕ КАО ФИЛОЗОФИЈА ЖИВОТА

„Наше је само оно што поклонимо другима“, реченица је једног монаха са Хиландара.  Управо овај цитат приказује поимање живота каквим је живео наш чувени просветитељ Свети сава, ког у радости и дан данас славимо.

                Често покушавамо да у животу тражимо ону спону која је уствари оно што нас покреће, што нас чини испуњеним, а заправо тражимо смисао. Мали број људи схвата шта је суштина и лепота живљења. Онај који нас је обасипао својом мудрошћу и чистотом је Свети Сава. У његовом имену се крије та чудесна реч, светосавље. То је једна благодат која носи мноштво тајни и она је кључ којим се отвара исконска лепота живота. Појавом Светог Саве десила се велика промена, јер је он својим начином живота показао шта значи бити свет. Уместо да постане краљевић, окренуо се манастиру. Допро је до срца људи и унео чистоту, мир и продуховљење. Захваљујући њему, пробудила се свест и жеља за улагањем у дарове овог нашег краткорочног живота. Човек је створен по Божјем лику, са одређеним разлогом, да тежи ка линији апсолутне доброте и лепоте. Оно што је изузетно и предивно, а што треба да краси наш живот на Земљи је даривање и љубав. Та два појма су блиско повезана и један без другог не иду. То нам показује и прича о умножењу хлеба, у којој  је Исус од неколико векни нахранио мноштво гладних уста. Лепота даривања је оно без чега би наше корачање у лавиринт живота изгубило смисао, и у том лавиринту бисмо се изгубили. Како би то радили, морамо се учити да је радост ближњих нама још већа радост. Да се радујемо када учинимо нешто племенито, јер то храни и кити нашу душу како бисмо могли да волимо, треба да умемо и да праштамо. Сви смо створени као бића која су грешна. Ствар је у томе и да праштамо и да тражимо опроштај, јер нас  то учи да будемо људи. На крају дана, кад се замислимо, битно је да можемо да кажемо себи да смо данас неком опростили. Нећемо се пробити до те радости без жеље да, без обзира на то шта је неко урадио, кажемо да му опраштамо. У томе је суштина. Сујета нас гриже и штипа, и ако она буде јача од наше добре воље, пут ће бити кривудав и тежак. Оно што свако од нас треба да учи је да се одриче неких ствари, као што је то радио и Свети Сава. Одрекао се земаљског живота, да би добио небески. Одбио је царство на земљи и тежио ка царству на небу.

                Све лежи у томе да се дивимо и радујемо малим стварима јер ћемо тако заиста бити срећни. Сујета, похлепа, љубомора, осветољубивост и среброљубље су само неке од земаљских искушења која треба да нас обухватају што мање, јер је радост живљења у малим тренуцима среће и љубави.  Све ово је путовање које ће нас, ако успемо да га завршимо у радости покајања и праштања, приближити лику Светог Саве чији бисмо требали бити, не само наследници, већ и следбеници.

 

 Јелена Кондић III-1, Карловачка гимназија

 

свети сава 3 паја јовановић

 

СВЕТОСАВЉЕ КАО ФИЛОЗОФИЈА ЖИВОТА

 

 Треба научити мислити да бисмо умели говорити. Умети читати ненаписано и одгонетати трагове у времену. Вид није вид ако у камену види само камен. Ослушни и осмотри: можда је у камену отисак нечије душе. Загледај се у глас појца и открићеш галерију прозора заустављених и згуснутих у реч. Можда се фреске могу и певати. Престани да зуриш у празно и слушај, можда ћеш чути нешто о себи.

Данас је Савиндан, наша слава и помен човеку и светитељу чије је име неодељиво од имена нашег народа. Дела су му бројна и немерљива је њихова вредност. Мада нам се чини да све о њему већ знамо, има много тога што наново морамо да учимо. Морамо да пробудимо своје памћење и у њему пронађемо речи мудрости да бисмо их могли преточити у дела и оставити у наслеђе онима иза нас. Томе нас је учио Свети Сава, и ако нисмо разумели њега, слаба нам је потпора онда у нове мудраце. Један јединствени и непоновљиви духовни горостас, први српски архиепископ, просветитељ и учитељ, највећи и најзнаменитији у роду нашем јесте Свети Сава Немањић. Шта рећи о њему, а да се не застидимо пред толиким величанством? Шта данас казати, а да не замуцамо због своје недостојности? Јер иако га славимо, ипак не следујемо вери његовој. Он је пре свега био првосвештеник, али не обичан, већ првосвештеник украшен светитељским ореолом. Служба Богу и Светом олтару била му је на првом месту. А рад на пољу културе, дипломатије и просвете, само су одблесци његове светости. Због православља којем нас је научио, постали смо познати и признати међу народима. Многи данас говоре о његовим државотворним, дипломатским и учитељским способностима. Питамо се зашто је то тако? То је стога што данашњи нараштај свему тежи, само не светости. Тешко му је да себе освећује и поправља. А управо је то кључ Савине дивовске величине. Да није светости, ни његова дипломатија, ни учитељство не би могли доћи до потпуног изражаја. Без светости ми би га врло брзо заборавили као и многе друге државнике и учитеље. У нашој народној свести он је био и остао највећи и незамењиви вођа на путу у живот вечни. Како каже Свети ава Јустин Ћелијски: „То је највећи неимар наше богочовечанске Православне просвете, јер је у Светој Гори двадесет година душу своју прерађивао подвизима, изградио из себе највећу, најсветију, најбесмртнију личност у историји нашег народа. Он је души нашој пропутио пут из смрти у бесмртност, из времена у вечност, из човека у Богочовека и повео је путем Православне, богочовечанске културе и просвете”. Када то све добро сагледамо, схватамо да је наш једини труд, како појединца тако и целокупног народа, само да останемо на стази коју је он за нас утабао. Да чврсто држимо све што смо чули и видели од њега. Да сачувамо тврдо и неразориво све што смо научени од њега Духом светим. Међутим, често у својој историји лакомислено смо одступали од тог завештања. Неколико генерација иза нас, или боље речено мањина међу њима, заведена лажним вредностима европског хуманизма, заборавила је науку Светога Саве. Умислили су да обезбожени хуманизам (који им је пунио главе мноштвом некорисних података, изостављајући притом оно главно) може решити све бриге и проблеме овога света. Хуманистички идеолози су их убеђивали да се помоћу науке и технике може владати светом, превидевши ипак да је овај свет творевина Божија и да Он само Он господари над њим. Тако заведени лажном идеологијом прекинуше континуитет са истинском просветом, културом, традицијом, а самим тим угрозише и наш идентитет. Сами себе одсекоше од животног корена и као лоза отргнута од чокота, они вену и суше се на овосветској ветрометини. Све док се целокупно народно биће у потпуности не врати Светосављу, остаће непремостиви јаз на путу нашег свеукупног духовног узрастања. Тамо ћемо сусрести Светог Саву, који је див духовни, високо стоји уздигнут изнад свих наших подела и заблуда.

Било је Срба и пре Св. Саве, али је Свети Сава први Србин који је знао ко је. Било је цркве и пре Светог Саве, али је Свети Сава основао цркву и назвао је српском. Било је манастира и пре Светог Саве, али је Хиландар најдоњи камен нашег духовног постојања. Било је деце и пре Светог Саве, али ни једно није заволело Бога колико је он волео нас, прелазећи пут од храста, Растка, Раса ‒ до Христа, небеског грађанства и градитељства. И доказао да се не може бити свет, а не бити светски, да се не може бити човек, а не бити свечовек, да се не може бити небески, а не свечовечански. Било је очева и синова и пре Светог Саве и Симеона Немање, али су њих двојица постали Света двојица, синоними синства и очинства. Они су прошли пут од оца и сина до Свеоца и Оченаша, од земаљске до небеске цркве, од братства једног народа до братства читавог човечанства. Било је писмености и пре Светог Саве, али се све што му му је претходило у њему поново родило и препородило. Било је пре Светог Саве и болница и учионица и библиотека, али је прву болницу, прву учионицу и прву библиотеку основао Свети Сава. Стога, данас, будући да нас једни вуку на запад, други пак на исток, вратимо се Светосављу. Заогрнути и заштићени светосавским плаштом, останимо ту где и јесмо, високо стојећи изнад истока и запада. Јер светосавље једино може да прогна све таме и поноре из човека, друштва и државе.

 

Марија Цвитановић III1, Карловачка гимназија

 

SvetiSava

 

СВЕТОСАВЉЕ КАО ФИЛОЗОФИЈА ЖИВОТА

         Светосавље је искуствo утемељено на лику и делу Светог Саве. Свети Сава, или Растко Немањић, кроз свој живот je учинио и изрекао много тога што нам данас може помоћи око једноставнијег и испуњенијег живота, само ако се тога придржавамо.

         Свети Сава је живео у 12. и 13. веку. Поред тога што је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве, за њега је највише карактеристично што је био светац, учитељ и просветитељ.

         Његова дела и изреке су многима касније помогла да остваре више циљеве, да се откажу од свега телесног и материјалног и да се посвете Богу, посту и молитви. Када је побегао на Свету Гору, тиме је показао колико је истрајан у томе да оствари своје несебичне жеље. Поука коју можемо извући из тог чина јесте да је понекад потребно окренути се од света, па и од сопствених родитеља ако им твоје намере и дела неће  наудити. За велике ствари треба се жртвовати. Како је и Свети Сава показао, таква се жртва исплати, само треба бити упоран и веровати у себе.

         „На свим својим путевима знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати“, биле су његове речи којих се увек придржавао. Такође је говорио да је живот кратак и да је као дим, пара, земља и прах, јер се за мало јавља и брзо нестаје.

         „Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда“.

         Волео је да помаже људима и залагао се за правду. Друге је саветовао да остану у подвизима ка добру и не скрећу са свог пута. Иако ће нас живот искушавати, увек треба да се сетимо шта смо и да не идемо лево или десно, већ само ходимо право царским путем.

         Пошто је увек био окренут ка Богу, залагао се за мир и љубав. У духовном животу, којем свако треба да тежи, за мржњу и похлепу нема места. Уместо гнева, нека буде опрост и благослов.

         Свети Сава је био велики мудрац. Од малих ногу показао је љубав према књизи, те је читао многа житија. Он је својим јеванђелским делима постао и заувек остао најмудрији и највећи српски филозоф. Чак и Захарије Копистенски, руски писац, у једном полемичком спису помиње Светог Саву као личност на коју се треба угледати. Најзначајнији текстови о светом Сави су два житија која су написали монаси Доментијан и Теодосије, мада су о њему писали и многи други српски писци, понајвише песници.

         Ο Светом Сави постоје многе ангедоте и приче, али је народ испрео и праве легенде у које је унео елементе многих других прича.

         Постоји изрека „Свети Сава срећу не дели“ –  она се односи на то да човек мора да буде вредан и све сам уради, не чекајући да му срећа или други људи у томе помогну.

         Постоји разлог зашто се слави његова слава и због чега је он постао светац. Свети Сава је био велики човек и зато овај скромни рад завршавам стиховима:

         ,,Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,

         векови су прохујали и многи ће јоште проћи.

         Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,

         јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.“

 

         Дијана Чуде III2, Карловачка гимназија

 

свети сава 2

 

 

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 28 јануара, 2020 in светосавски конкурс 2020

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: